Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 288

саставио, дао је у штампу једну књижицу и шиље му један оглас, «на Даницу), а до који дап послаће му још 12. Ако би хтео учинити му милост и разаслати их по нахијама, то се пада да би му се скупиле цеколике стотине претплатника, Гад ће му послати и једну књигу на= родних песама на немачком језику, и ако из ње види да он није узалуд његове новце трошио, то се нада да ће му радо послати ј000 |. ср. да пређе преко Германије до Париза, и да онамо објави његово име и нашега народа као што јесте. То, вели, није много, јер би од тих новаца оставио пола хиљаде жени и деци, с другом половином би исплатио којекакве дугове, а с остале 2000 отишао би до Париза, тамо би пробавио бар 10 месеци, и наштампао би, ако ништа више, а оно ту Историју на француском и српском језику. (О користи тога посла неће да говори, већ оставља њему,

да по свом разуму уреди како за добро нађе. — Двадесет другог августа послао му је огласе и песме, али одговора није добио. реп. 1, 575, 578 и 747. — Међу претплатницима на Даницу нема ниједног из (Србије,

сем оно неколико што су се претплатили код Васиљевића у Земуну.

Кад је Даница била готова, опет му се обрати, али сад преко кнеза Васе. Четрнаестог новембра жали се кнезу Васи како је писао Господару два писма, и није добио одговор нити иједног претплатника из (Србије. (Сматра да је то знак, да су његови непријатељи »Господарево срце и лице са свим одвратили« од њега, и нада се и моли га да га опет доведе у стару милост код Господара. Вели да не сме више Господару писати, нити би имао што друго до оно, што му је из Земуну писао. Шаље му Даницу да је преда Господару, и да га за њега пољуби у скутти у руку, и да га моли да би милостиво лице своје опет к њему обрнуо. Господару су, вели, познате његове молбе, и оне су мале и премале према његовој моћи и величини. Прва му је прозба да одговори Гриму, као што је обећао; »она је зато прва, што се тиче њега и његове чести и славе,« Ко је и шта је Грим, он му је већ писао, а и Давидовић му може још више казати. За себе вели да је од претплате скупио нешто те платио кирију, и досад којскако живео, а у напредак Бог зна како ће бити. (О немачкој новој години ваља му плаћати књиговесцу више од (бо Е. ср., и два пута толико требало би му да искупи заложене ствари. Нада се у Господара, ако-и не може бити толико срећан да му одреди пензију, за коју га моли већ пет година, а оно да ће му сад што по= слати у овој невољи. Ако би му послао 1000 |. ср. подмирио би своје потребе, и гледао би да наштампа његову историју са сликом, па би је после превео на немачки, да се каже, да је преведена са српскога. »Ако би ми послао више (од иљаде ф. сребра; онда би сам више и чинио;а ни мање (ако ми пошљеу нећу одбацити.« (Преп. ТУ, 199. — Ни на ово писмо није било одговора.

Мушицки, шаљући му 44 дец, неке стварчице да наштампа за његову епархију (он је већ био постао администратор Карлштадске епар=