Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДВАДЕСБЕТА. 285

пати, па кад новце главне извадите, онда мени остале књиге дати, Истина, да ово, кад би сам имао пензију, не би било нужно, јер би сам ја онда моје књиге ласно штампао; али би било славно им за мене и за вас!«

Ако му се не може дати из општинске или црквене касе, моли га, да се поревене њих неколико, и да сваки по нешто да. Уверен је да осим њега има тамо још пријатеља, који ће бити ради да му се та помоћ учини; ако би ко био противан, лако им је обрнути га. »(Свакоме слободно мо= жете казати (и ласно доказати) да сам ја народу (Српскоме оно учинио, што сви остали списатељи заједно нијесу; ја сам народ Српски с ученом Европом познао... Ако ли ми пензије за сад одма не бисте могли одре= дити, а ти гледај, да ми пошљете барем 200 6. ср. да се не срамотим и не пропаднем са свим, па ћу вам на јесен за те новце дати 200 екзем= плара ГУ-те књиге народни Српски пјесама.«

СФрушић му је одмах 45. апр, одговорио — негативно. Вели да се саветовао са својим и његовим пријатељима, и да су дошли до закључка, да му за сада није могуће дати ни боо карантана, а камо ли 600 (. Уве= рава га да је њему, Владисављевићу, Поповићу и Радонићу његова невоља врло тешко пала, и да би му врло радо помогли, кад би били у стању. Другим његовим пријатељима, према садашњем стању трговине, нису се смели ни обраћати, знајући да би непријатно били дочекани, и покварили би му приступ к њимау будућој каквој прилици. Тешко им је што га у овој невољи морају упустити, али остају његови пријатељи као и до сад. реп. |, 662, 669.

Пишући Мушицком да ће можда на пролеће на свагда бежати из Беча, можда је помишљао на службу коректора при Будимској штампарији.

Дужност коректора вршио је цензор, али кад је Ђ. Петровић постао директор 4829, он је престао бити коректор, тако да су књиге излазиле са много штампарских погрешака, и међу њима и једна Мразовићева абеђ — Мразовић тужи штампарију Маџарској Канцеларији у Бечу, и она, уверивши се да је Мразовићу праву, нареди преко Конзилиума да се постави нарочити коректор за српске и влашке књиге. Али нико није по стављен. То је место желео добити Вук.

Ради тога и ради других послова пође крајем априла из Беча, и ститне у Будим 1. маја (писмо жени). Међутим директор Шаги, од кога је то постављење највише зависило, био је отишао у Пожун и Беч. Вук пише Копитару да га преко Михановића препоручи њему или коме другоме у Маџарској Канцеларији. Копитар је заиста писао Михановићу, гли, вели, није добио одговор. Вук је дочекао у Будиму повратак Ш]агијев, представио му се, и, вероватно, предао молбу, па се крене преко Новог (Сада у Земун, где је стигао 9. јуна (писмо жени). Из Земуна је известио Копитара да је са Шагијем »доста добро почео«, и кад се врати у Будим, видеће хоће ли моћи што бити. реп. !, 269, 279».

Вукова је молба заведена 18. јуна, а већ 22. донесена је одлука да се одбија. ФТреп. ТМ, 412—415). ђ

| |

пр 0 А ИРА РИМИНИ