Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

286 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

П Копитарево старање о Вуку: морално храбрење; покушај измирења са Стратимировићем; његово заузимање за Вука код Руса.

У свима овим Вуковим невољама узимао је Копитар и сад живог учешћа и свакојако се старао да му помогне,

Бојећи се да У раду не клоне, храбрио га је и морално га подизао, У једном писму «4. јуна) саопштава му да му је писао Грим да ће при=

казати Даницу, и да вели: »Добром Вуку срдачно желим да једном стече обезбеђен миран живот. То ће само тада бити, ако његова отаџбина ари-

зна колико је он за њу заслужан. Мисли ли он, по моме предлогу, из= дати једну књигу бајки и прича у прози. Песме одушевљавају све младе људе. (Савињи (један богат правник и правнички саветник у Берлину, Гетеов земљак;, који ме је у априлу посетио, не уме довољно да их се нахвали, и готово се љути, што нисам задовољан с Талфјним преводом,

која — као што већ знате — хоће да изда и другу књигу. М министар Гагерн (у Холандији, од Насавске куће, који има једну руску принцезу) помиње српске песме у другој књизи своје Содушевљенеу Историје Немачке, « па од своје стране додаје: „Шта хоћете више« — У другом писму «и. јуна; пише му да је В. Милер у Халским Литерарним Новинама врло добро рецензирао » Галфј, вас и мене,« Преп. Т, 278, 2817.

Он је имао идеју да Зелић оснује једну »фундацију« у Бечу за ка= тедру словенског и српског језика, где би Вук био први професор, и како је Зелић живео у Будиму, напомиње Вуку да то не заборави. »То би било бесмртно завештање,« — Вук му одговара да од тога нема ништа, и да му се чинн да се Зелић каје и за оно што је учинио. «Преп, ], 286, 287).

Копитар је у ово доба покушао преко Шафарика да измири Вука са Стратимировићем. Шафарик се тога посла примио и почео је радити преко Новосадског владике Гедеона Петровића, Хаџићева ујака. Вук се надао да ће ту највише помоћи Хаџићева мати, ако уопште буде мо= гуће што учинити.

На путу из Будима у Земун Вук је свраћао и у Нови (Сад и био код владике, који га је врло лепо примио. реп. 1. 277, 280). — Кад је стигао у Земун, Шафарик му јавља да је почео говор с владиком, и да је с почетка ишло тешко, али је на послетку успео да му обећа да ђе о томе говорити с Митрополитом. Истог дана био је ту и Митрополит, и о том је било говора. (Он се нада успеху, али зависи и од њега, Вука, јер се без извесног попуштања неће моћи ништа учинити. Препоручује МУ да при повратку сам не предузима никакве кораке у Карловцима, јер ће се ствар из Н. (Сада начисто извести. Фреп. ТУ, 630). Саопштавајући то Колитару Вук додаје: »Ако они мисле да ја оставим моју оршографију, онда од мира неће биши ништа, јер ја то немо) нити оћу учи= нити.« «Преп. [, 282).

Шафарик је о томе писао и Копитару, и између осталог рекао му да Вук српски календар мора напустити, Извештавајући о томе Вука,