Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

[К са –

ГЛАВА ДВАДЕСЕТА

Копитар вели да му је одговорио да је то његова, Вукова, ствар у коју он неће да се меша; он ће сам учинити што нађе за добро.

При повратку из Земуна у Будим Вук је опет свратио у Н. Сад. Био је код владике и дуго се с њим разговарао, и обећао му да ће узети словенски, званични календар. (О другом чему владика није ни помињао, и са своје стране обећао му је да ће гледати да сеи Митрополит мало по мало обрати. Шафарик је одмах сутра лан говорио с Митрополитом, јвише тужио 1; што је Вук ставио његово име у Речник у

који му се на ендар мир ће бити

коме су »онако подле и срамне ријечи, а 2, за кал по времену, а и они ће штогођ попустити, макар кроз прсте гледајући, « пише Вук Копитару. |

Али је Копитару и то било непријатно, јер је то сматрао као ко= рак уназад, него се за невољу саглашавао. Само је мислио да се по себи разуме да ће паскалија, пророштва, мене месеца и остало бити сриски, п само чист календар, т. ј. имена празника, словенски. Тако је мислио и Вук, и тако је и урадио у Даници за 1827 Г. ФПреп. |, 283, 295, 287 280)».

Али од мира није било ништа; све је остало по старом.

Вук је задржао словенски календар и у доцнијим Даницама, више можда зато што је једном попустио, па није хтео да се враћа, него зато што је хтео угађати (Стратимировићу.

Али је Копитар нарочито радио за Вука у Русији преко својих и Вукових пријатеља СРр. Аделунга и П. Кепена.

Аделунг је покушавао да склони грофа Румјанцова да продужи да= вање помоћи Вуку за научна путовања, али се овај пред смрт није хтео више тиме бавити. ФПреп. ТУ, 445). Сад после смрти грофове Копитар је покушао да тим питањем преко Кепена заинтересује министра Шишкова. У писму од 2 фебр. «8267, говорећи како је Вук у очајању због поступка Германова, продужава: »ја смем мирне савести и с одобравањем Гримовим, вашим, и свих компетентних људи, при томе остати да га сматрам за најбољу главу од свих Срба које познајем; пре свега он је граматички геније. « Жали што Румјанцов није продужио своју помоћ, јер би до сад били на чисто с јужном (Србијом и са словенским језиком у Македонији. Помиње Опис манастира у Даници, где се канцелар слави као Мецен, и пита, не би ли му могао министар ФШишкову од стране Академије или иначе одредити какву помоћ на 2—3 године, н, пр. 199 дуката годишње, па би их он држао у евиденцији о свима појавима славистике на југу. Или, што би још боље било, да га с том сумом и препоруком пошљу у (Србију, да тамо како ваља проучи бугарски, македонско=словенски, вла= шки и арбанаски језик. »Добит би била не само за словенску науку о језику, већ и за Историју, Географију, и за познавање рукописа; и све 0 за 100 дуката годишње« — Десетог марта пише опет да Вук моли, ако се хоће што за њега код министра радити, да се то учини одмах,

! !