Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ИВАДЕСЕТА 5 259

Даље вели да му се новац издаје полугодишње у. Бечу, а он би по= лугодишње слао и извештаје. Пита колико сме платити рукопис, колико ст. штампи, књигу, и упућује да се о томе види код Аделунга његов уго= вор који је правио с њим за грофа Румјанцова. Моли, да се то што пре реши, док се није прихватио каква другог посла. Фреп. 1, 27». Горе је речено да је баш тада радио, с изгледом на успех, да добије службу ко= ректора у Будимској штампарији.

(Ово писмо Копитар је послао Кепену 22 маја, а 26 маја писао је Ке= пен њему да је Вуку одређена стална руска пензија. Писма су се у путу размимоишла. «Преп. 1. 277; Ш, 51). -

Ш Руска пензија. — Рад Вуков на томе откако се вратио из Русије. Указ о пензији од 4 јуна. — Утисак код српске публике о добивању пензије. — Повратак у Беч.

Иако Вук при свом доласку у Петроград није успео да добије пен= зију, он ту идеју није никако напуштао, и сваком приликом напомињао је о том својим пријатељима и слао молбе.

(Одмах по повратку из Русије у Беч писао је о том Павлу ф. Гецеу, и овај му одговара «43 фебр. 1820), да је преко Тургењева опет подсетио Шишкова, да му Академија одреди плату. (Сам пак предао је преко истог једну »записку« кнезу Галицину да за њега измоли од цара један дар за Речник. Овај је то примио и наредио В. Попову да му о том поде несе реферат, и да се извести како напредује превођење Новог Завета. ФПреп. Ш, 488). -

Кад га је Шишков питао како мисле о руској Академији Копитар и други учени (Словени, да ли довољно знају руски да могу читати и ра= зумети, и да ли се слажу или не с оним што излази у Академијиним из= дањима, Вук му одговара (8 авг. 152 да Копитар зна руски теориски, и да врло радо чита сва издања руске Академије, а нарочито његове чланке, само жали, што у Бечу има врло мало руских књига. Па као узгред до= даје у затради: »ја сам одавно желео, ако би био тако срећан да добијем пензију од руског двора или од Академије, да прештампавам овде нај= важније руске књиге за јужне (Словене, и тако би њима учинио корист, а руском језику славу; но ја сад живим у највећој сиротињи, и бићу при= нуђен кроз пола године да сасвим напустим Беч и књижевност, и да идем у Угарску у какво село, да не бих умро од глади. јер ви знате какву награду имају писци и у просвећених народа, који пишу о језику.« После пола године отишао је заиста у Пањеву. — Шишков му је одговорио на то и на друга писма тек 5 маја 1823 г.: »Ако вам ваше околности не до пуштају остати у Бечу, и ако желите какву службу при нашем послан= ству, то ме известите, и ја ћу говорити, и може бити да ћу успети да добијете какво место.« — ИМ Вук се прилично задоцнио да му за ово захвали. Четрнаестог јануара 1825 молећи га за посредовање код Библи= ског Друштва за његов превод Н. Завета, на крају додаје: »Ја се утврдо