Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

290 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

надам да ће ме ваше високоблагородије ускоро усрећити или пензијом, по мојој старој жељи и најпокорнијој молби, или каквом службом «н, п. по (Словенским делима) у овдашњем руском посланству по вашем милости= вом обећању од 5 маја 1823 године,« Преп. Ш, 502, 506, 510).

Молба, на коју се овде позива, или је прва, кад је био у Петрограду, или друга, коју је преко посланика Гатишчева поново упутио из Беча грофу Неслроду пред полазак у Лајпциг 2 марта 1823 г). У тој молби вели како га је љубав к изучавању словенских језика побудила да састави први Српски Речник и прву Граматику (Српску, да скупља народне песме и да напише Додатак Петроградским упоредним речницима с огледом Бу= гарске Граматике. Желећи продужити тај свој рад долазио је у Русију, надајући се добити средства, која би му обезбедила живот, али на жалост, као што је и њему познато, није их могао добити. Сада притешњен невољом принуђен је напустити научни рад. Налазећи се у таком стању усуђује се још једном прибегнути преко њега великодушију цареву, мо= лећи за средства којима би обезбедио домаће потребе и вратио се лите= ратурним радовима. Мако се многи његови земљаци користе помоћу од цара, он се не би усудио молити, да његови радови нису удостојени благосклоне пажње у Русији. — Ако може послужити Русији као чинов= ник при каквој мисији у нашим крајевима, сматраће то за највећу срећу и ставља се на расположење; а ако то не може бити, онда најпокорније моли за годишњу помоћ. (Преп, ТУ, 559.

Захваљујући грофу Румјанцову на послатих му 500 рубаља за Ли= тургију, извештава га о горњој молби и моли га да га препоручи грофу Неслроду «7 маја). Поново га за то моли У другом писму; »Рцвте и азљ шастливђљ буду !« (28 дец». Румјанцов му је одговорио ад маја 1824), да није имао прилике видети грофа, и према томе није му ни могао учинити ту услугу. »Л вообшце чуждајосђ вебхљ дблђ и сношенши, которвта не собственно до мена касалотса,« ФПреп. ТУ, 558, 561, 562, 562.

Кад је наштампао | књ, песама и посветио Вел. Кнег. Марији Пав= ловној, посланик Гатишчев га је препоручивао руској влади да му одреди годишњу пензију од 100 дуката, али без успеха. Вук је тада добио само једновремену помоћ од 50 дуката,!

(Све ове Вукове молбе остале су без резултата, и решење је дошло изненада. Заслуга за то припада Кепену, Шишкову и Копитару, и није немогуће да је овом решењу допринела и крађа Германова Вукова рукописа, о чему ће ниже бити говора.

' Ово се налази у писму Вукову рус. посланику Балабину од г. 1862, када га је молио за повишење пензије. Како је он ово писао после 38 година, а у својој 75=ој го= дини, то није немогуће да је он овде смешао догађаје, и своје писмо Неслроду узео као Татишчевљево, а 500 рубаља Румјанцовљевих као дар од Русије, јер о ових 50 дуката нигде нема никаква савременог трага.