Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 291

Указ о пензији потписан је 4 јуна, и Шишков га је известио писмом својим од 2: и. м. да је, по његовој представци, за учене радове његове који доносе особиту корист (Словенској литератури, цар одлучио да му се издаје по 100 дуката годишње из државне благајне, које ће му се слати свака три месеца, и шиљући му копију указа честита му ту царску ми= лост.! Фреп. Ш, 51).

Али је Кепен још 26 маја известио Копитара, да је та ствар већ свршена, и Копитар је одмах то писмо послао Вуку у Земун, који га је примио 16 јула, Разуме се да је био срећан и пресрећан. »Сто пута сам га читао, и још ми се све чини као да је сан. Ако би се догодило, да скоро успишете Кепену, благодарите имиви; аи ја ћу вам послати писмо за њега и Шишкова док се мало повратим к себи... (Сад од ко= ректората нема ништа.« Моли га да то саопшти и његовој жени »нека се спрота радује« Вук се није брзо »повратио к себи,« и Копитар га кори (29 јуна; што још нема писама. »ја то не појимам од једног тако зшену сломлк.« У најмању руку неприлично је да ја захваљујем у место вас; они то тамо очекују. Јавља му да је саопштио жени му и пуници, и да су се врло обрадовале, (пуница је од радости добила главобољу;. — Вук му је одмах одговорио и послао захвално писмо Шишкову 6 јула). Кепену, вели, не пише због поште, и моли га да му он пише како га »Бог учи« Мисли да би Шишкову ваљало и јавно захвалити, али би требало да то прво изиђе у њиховим новинама, па би после он могао у Беобахтеру, а Грим у Немачкој, и т, д. Нека рече Кепену да је рад зиму провести у Бечу с породицом, и да ће гледати да изда један Гезеђисћ и нову Српску Граматику, па ће на пролеће преко Далмације у Црну Гору. »Српска би Граматика била боља, кад се вратим из Црне Горећк (реп. 1, 28:—284). — Копитар је све то извршио писмом Кепену а2 јула. — Писма 709.

У писму Шишкову Вук вели да је из Кепенова писма дознао о пензији, и да не зна како да му захвали за ову превелику милост, којом је њему и његовој породици дао нов срећан живот; да ће му до краја живота бити најсветија дужност да се са својом породицом непрестано моли Богу за здравље Господара Императора, и његово, и за срећу руске државе. — Кад је дошао у Беч, нашао је писмо Шишковљево и указ, и поново му је захвалио (6 окт. — Преп. Ш, 51, 512).

=

Ту своју срећу Вук је објавио и својим пријатељима, и утисак је био врло силан. Непријатељи су били поражени, а пријатељи су лико=

: Међу Вуковим хартијама налазл се та копија и она гласи; Господину Мини= стру Финансовљ. — Находашемуса иннћ вљ В6нб Доктору Философји Вуку Стефа= носвичу Караджичу во уважене засвидфтелњствована Министромђљ народнаго просвђ= штени о полБзб, приносимон имљ (Славанскои (Словесности, повелћвало производитњ ему изљ Государственнаго Казначенства по сту червоннвхљ ежегодно. — На подлин= номђ подписано собственноко Его Императорскаго Величества руко1о: Николаи. — Цар= скбе село, 4 јона 1826 года. — Вбрно. Директорљ Кн. Ширински — Шихматовљ.

198

-' “ ~ "