Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

292 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ ·

вали. » Гребало би да видите како су се запањили новосадски абдеритски никоговићи! Како су замукли! Каква су им лица и гримасе. А ја три= умфујем у тишини, и држим вашу победу за потпуну,« пише му Шафарик, Фре. ТУ, 632. — Магарашевић опет: »Ми се овде ваши пријатељи, сер= дечно о том радујемо, јер со тим као неку победу добијамо над свима онима, који на тај глас и главоо» покивајотљ и злобоо одушевлени от мшена ицутљ! Да поствдатси и посраматси вси навфтнице. обшаго блага! А да живитљ и дааћ и прјемлен благодђфанји.« Рад би био да донесе ту вест у Летопису, али би му требао декрет, или извод из њега, (Преп, Тј, 509, 510». Он је том учинио у д књ. Летописа «за г. 1827. стр. 167; приказујући Даницу. — Честитали су му још и Гагић, Берић, Миловук, С. Илић, Д. Милаковић, Владисављевић, Брлић и др. реп. Ш, 46, 598; ТУ, 230, 326 за; М, за, 125). — М Добровски је писао Кепену: »Вукова награда чини част руској великодушности,« Фисвма 6827,

У Земуну се задржао мало дуже што је хтео да дочека кнегињу Љубицу која је из Мехадије са својим братом кнезом Васом долазила У походе својој кћери у Земун, и кад је дошла, био је од ње врло лепо примљем (писмо жени). Из Земуна је отишао у Нови (Сад, где је стигао 27 јула реп. 1284). Пошто је пробавио ту неколико дана пође у Будим, и дође ту и августа. (Одатле је послао жени цигло 10 [ у банкама; више није могао. (Она га је накнадно молила да јој пошље још 5, па ће моћи изићи на крај док се он не врати, (писма женинау. — У Беч је дошао првих дана месеца септембра.

На овоме путу водио је собом и синчића (Саву мислећи да га да у Земуну у школу, да би боље научио српски, али добивши пензију, врати га у Беч, јер га није смео оставити, бојећи се да се не поквари с распуштеном земунском децом. Фреп. П, 77; писмо жениу.

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА.

Књижевни рад у год. 1826.

1

Даница за г. 1827; одзиви о њој.

Пошавши у Будим да тражи коректорско место. Вук је мислио да ту наштампа „Даницу за г. 1827 и Жшшије Ђорђа Арсенијевића Емануела, јер му је још прошле године јављено да га поздравља управник штампарије Шаги, да ће салити ;, и штампати му књиге јевтиније пего ико други. реп. М, 2). Пред полазак из Беча писао је Миловуку, и питао га за слова, и овај му је одговорио, да Шаги неће да лије слова, док не закључи погодбу; међутим то је посао од неколико дана, и док