Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 298

књига прође кроз цензуру, слова ће бити готова. (Преп. ТУ, 228). Вук дошавши у Будим погоди штампање Жишија, и изда и разашље оглас о њему (и маја), и то старим правописом, јер слова нису била изливена, али без свога потписа. Драгосављевићу (а можда и другима; писао је да ће књига бити штампана његовим правописом (Преп. М, 234, а сам сиђе до Земуна. Кад се вратио, није дао и Даницу у штампу због ви= соке цене. Тражено му је 50 |. од табака, док је лањску код Јермена платио 35 |. Како га је и Копитар звао да се врати у Беч Преп. |, 2809, 201), то наштампа и растури само оглас «6 авг. па се врати у Беч.

Даница се због тога задоцнила и изишла је тек крајем године, а разаслата крајем фебруара или почетком марта Преп. 1М, 744) 1827, тако да је неким претплатницима доцкан стигла. У њој су били ови чланци:

1. Оглед Сраскоза Буквара (Тр. Сп. П, 289. — Вук је често у по= лемици говорио како ми немамо на српском језику не само никаквих школских књига, него ни Буквара, из кога би деца почињала учити српски читати и писати, и нема сумње да се одавно носио мишљу да га напише, То је мислио урадити у Лајпцигу, и о томе се дописивао и саветовао с Копитарем. »А треба ли мало и буквише:х пита га у једном писму (5 септ. 1829. Копитар му одговара да би то за отаџбину врло добро било, само га пита да ли је он о томе довољно размишљао и упоре= Ђивао, да би на једном табаку дао најбоље и најпотребније; »Нимајер ће бити сувише стар, да би се с вама о томе занимао, али његови људи могли би вам дати врло добре савете.« Напослетку се решио да га изради у Бечу, с Копитарем, и због ћирилских слова, јер би на крају морао и њих додати и бар Оче наш и Вјерују, да би ча-Стевинци мање могли доказивати да је јеретик. Преп. |, 230, 234, 246, 2529. — Кад се вратио из Лајпцига, Вук је написао овај Буквар, и почетком 1826 г. предао га цензури, која га је одобрила, али због привилегија Будимске штампарије није могао тад изићи.

Пред Букваром је предговор у коме се говори о огромном значају проналаска писања, и да је онај, који га је пронашао »био више Бог, него човек«“ У Европи има народа у којима нема човека да не зна читати и писати. Што у Срба није тако, има много узрока, »али што млоги учи по двије и по три године чишаши, па опет не може да научи, него остане сврзислово, томе су криви само буквари и учитељи.« Треба оставити стари начин учења, и примити нови, по примеру осталих на= предних народа. М сами Руси не уче више имена слова: аз, буки, вједи, већ а, бе, ве Али и то нису права имена слова, већ треба учити само њихов глас: 6, а не бе; в, а не ве, и онда нема срицања, већ чим се

1 Јагићев Зборник, 470. — Тершаковец обећава да ће историју његове цензуре другом приликом изложити.

2 Упор. Копитареву рецензију на Српске Новине: 5о мтд фе аонисће.. ОећтефЕитаћ... ја тег паншћећеп Зећопе уледег егзећетеп. — КЕ Бећг. 259.