Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

294 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

науче слова, одмах се прелази на читање. Тако може човек за десет дана научити читати, као што је и сам огледао у Бесарабији, у Србији и у Бечу.

Прво даје азбуку малих слова, где су слова намештена »по реду како је кога глас најлакше изговорити,« т. ј. пет самогласника; а, е, и, о, у; затим у три реда по осам сугласника: р, с, ш, 3, ж, и, ч, и; ш, ћо, Ђ, л, љк, 1; — в, ф, 6, и. м, н, њ, Јј. — Штиво је распоредио у п одељака. 1; речи од два гласа оба самогласна или прво самогласно, а друго сугласно: ае, ао; ос, од и т. д. 2) од два гласа први сугласно, други самогласно: са, се, си, со, су и т. д. % од четири гласа два су= гласна и два самогласна: ба-ба, бе-ба, бо-ба и т. д.; 4» од три гласа са сугласним у среди; а-ко, а-мо, е-во им т. д.; 5» од три гласа са само= гласним у среди: бан, бар, без, бир и т. д. 6» комбинације од 2 и 4): ба-рем, ви-сок; и тако даље до једанаест комбинација, У дванаестом одељку су примери за читање састављени из народних пословица. (Све је ово писано малим словима. У одељ. 1%“ говори о великим словима и даје таблицу великих и малих слова: Ала, Бб, В,в ит. д. У 142 одељ. је словенска азбука, с именима слова и гласовним значењем «А а, аз, а; Б, 6, буки, 6. и т. ду са девет засебних напомена о нарочитом изгова-= рању појединих слова или о њиховој употреби. У 15“ одељ. побраја најобичније речи које се скраћено штампају, и како се читају. У лби 17 одељ, је Вјерују и Оче наш. У 180" одељ. бројеви црквени, арапски и римски и њихово значење (а, 1, 1, један и т. ду. У завршном 190“ одељку је таблица множења а пут 1, чини 1; 2 пут 2, чини четири и т, д»

(Овај је оглед отштампан и засебно «(у 500 примерака — Преп. ТУ, 30) под називом; Први Српски Буквар.

2. Геотрафическо-сшашисшическо описаније Србије. (Ово је управо (скраћен!) први део његове Српске Историје новијег времена, Подељен је на два дела, опис земље и опис народа. У првом делу се говори о гра-= ницама земље, обухватајући ту не само границе кнежевине (Србије, већ цело Горње Поморавље, Косово, Призренски крај, Метохију и Новопа= зарски крај до Дрине; 2) површје земаљско: шуме, плодност, руде; % планине; 4) равнине; 5» воде; 6) вароши и градови «с нарочитим описом Београдау, становништво њихово; рушевине старих градова; 7; путови; 9 административна подела: пашалуци, нахије, кнежине, срезови; ду имена села Београдског пашалука по нахијама и кнежинама, списак састављен по харачким тефтерима у Крагујевцу «4822 г) сем нахије Поречке, и

с додатком неких села у Јадру. — Планине и воде израдио је по Гео= графији штампаној у Аустриском Војном Журналу 1820 г. исправивши називе колико је управо знао. — Други део, опис народа, односи се

поглавито на стање народа како је било до последњих аустриских ратова јер се од год. 179: до 1824 много штошта променило, и од 1814 у многом пошло на боље. Ту је :» преглед старе историје (врло укратко); 2 Гурско господарство над Србима, однос између Турака и Срба, спахије, читлук=