Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 295

сахибије, дажбине, турске власти, варошани, сељаци; # хајдуци и ускоци, њихов живот; турски хајдуци (кесеџије, крџалије,; 4) кнезови и кметови; 57 домаћи живот: села, задруге, живот по варошима; храна; ношња, го= стопримство; 6) закон (вера): цркве, манастири, сабори, калуђери, патри= јарси, владике; грчке владике; и 7» школе.

5. Четири луда Брамина, индиска приповетка, превод из Шлецерове Индиске Библиотеке, с кратким предговором о индојевропским језицима, и о индиском језику и његову проучавању (Копитарево

а. Ершија. Геснерова идила, превод М. Светића.

5. Ода на смрт благородне госпође Марије Тирка, од М. Светића.

Напред је календарски део: паскалија, календарско пророштво, мене месеца и помрачења сунца и месеца. (Сам пак календар стављен је на крај књиге иза списка претплатника, и — као што је у огласу речено »по обичному мјесецослову наше цркве т.ј. и старим правописом и словенским језиком. Зато га је Вук и метнуо на крај књиге, као неки додатак, који није његов.

Према одзиву који је лањска Даница нашла код публике, није се могло очекивати да ће овогодишња бити добро дочекана, и ако је у њој било »више забаве.« Вук то у огласу није нарочито нагласио, већ је само рекао: »Који су читатељи у овогодишњем «48267 Забавнику моме нашли што вриједно читања, они могу бити увјерени, да ни у овоме неће наћи мање, ако не нађу више.« То се видело одмах у почетку по скупљању претплате. Васиљевић му јавља да се претплатници ове године нешто хладни показују, и да ће их морати батином натерати. реп. Ш, 13». један скупљач претплатника (из Вршца) вели да није могао скупити више уписника, што људи средње класе не маре за његов херцеговачки говор «што им он не одобрава) и што у писању, у случају потребе, прибегава турским речма, а не словенским, (што им и«он даје за право. — Преп, М, 4559. — У списку претплатника има свега 240 имена, са 328 егземплара дакле једва половина од лањског броја. Па и од тих 28 плаћено је било почетком јануара само 174 (писмо жени;, а штампана је у 1ооо примерака!

(Својим пак садржајем допала се публици више него лањска, То му јављају Брлић и Берић; њом су били задовољни Гагић, а нарочито Ша= фарик. Тирол му јавља да се допала и његовим противницима: »веле, да је велика штета што је нисте љуцки написали, т. ј. старом ортографијом и сремачким наречијем;« нарочито им се допао други чланак, опис (Србије.

Али поред свих хвала Даница се слабо продавала. Гирол није могао растурити више од 10 комада. Од разаслатих му на продају С. Илић није продао ни једне, а Шафарик само неколико комада, јер су доцкан стигле и скупе су сдвострука цена за непретплатнике, 2 ђ. Васиљевић му пише то исто: да се слабо или никако не продају, и спустио им је цену на : ф. То је урадио и Берић, спустивши им цену на 1 |. 30 кр., и тако је успео да прода 12 комада.