Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
СЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 291
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА.
Парница с Германом.
1
Тужба противу Германа руском. Министарству Спољних Послова и Германов одговор; тражење од кнеза Милоша или сведоџбе против Германова изговарања, или накнаде штете.
Вративши се са свога пута по (Славонији из Земуна у Беч, Вук подигне праву парницу против Германа за накнаду штете. | Петнаестог августа 1825 преда акт руском посланику у Бечу, у коме прво себе представља као литерарног радника, и да је поред осталих послова највише труда посветио писању Историје (Српске новијега вре= мена. Један део те Историје, о последњим догађајима, намеравао је издати (323 г. у Лајпцигу, и нашао је био издавача који би му за немачко надање наштампао 2000 примерака на српском. Али како је цела новија српска историја тесно везана с политиком Русије, то је он — по својој преданости к Русији и њеном Монарху, не желећи што нашкодити руској политици и тиме навући негодовање руског Министарства — послао свој рукопис на немачком језику у Петроград на преглед и одобрење Министарству Спољних Послова. У августу 1824 добио је натраг рукопис преко овдашњег Посланства са извештајем да Министарство нема ништа против његова објављивања. Међутим готово у исто време чуо је да се његова књита штампа у Петрограду, и заиста у мају месецу о. г. донео ју је наштам= пану на руском Мих. Герман кнезу Милошу у (Србију. Један примерак прилаже акту. Да је то његова књига, види се из предговора издавачева, а из огласа у СЂвернол Пчелм види се да се продаје у Петрограду по 6 рубаља. — (Он би својих 2000 примерака продао најмање по 2 ф. ср., а од кнеза Милоша добио би најмање 100 дуката годишње пензије, а да и не говори о даровима којима би се могао надати од цара за таку новину, као што је подношење рукописа на цензуру његову Министарству. Сем те материјалне штете дрски крадљивац и издавач његова списа унео је у дело неке ствари, које не само да нису тачне, већ и њега срамоте, и навлаче му мржњу неких личности. Сад он, да би спасао част руског Министарства, мора лагаши, да је његов рукопис на други начин допао Герману у руке. Представљајући ову своју праведну жалбу њему као цареву представнику, покорно га моли да је достави до знања двору, и да му изради накнаду за претрпљену штету, и сатисфакцију за нанесену срамоту.
Поводом ове Вукове жалбе вођена је у Петрограду у Министарству истрага Фреп. Ш, 445), и резултат је саопштен истим путем Вуку 26. децембра, наиме: 1. да је Герман изјавио, да је рукопис на немачком језику добио од кнеза Милоша заједно с његовом сликом и налогом да га у Петрограду изда на руском језику; и 2. према томе и накнаду поднесене штете треба да тражи од кнеза Милоша. реп. М, з03, 306).