Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

300 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

је Вуку јуну био у Земуну, јер је писао и Копитару, да је од њега »којешта дознао.« реп. 1, 287. Врло је, дакле, вероватно да је тако и било, јер се тим само може објаснити, што кнез Милош није хтео о томе ништа писати Вуку, већ га је непрестано звао к себи да се усмено споразу= меју. — Кад је Герман прошле године дошао с писмом Неслродовим и донео књигу, кнез Милош му је признао све трошкове и наградио га како за писмо, тако и за књигу. Петнаестог маја дао му је на дар 500 дуката; 19. И. М. 25.000 гроша за трошкове учињене у Петрограду, а !. јуна 364 дуката да плати дуг Квекићу у Одеси. «в. горе стр. 268; Петровић, Финансије, Ш, 126, 127.

Ш Поновно тражење од кнеза Милоша сведоџбе против Германа, и одговор Вуков руском Министарству на Г ерманову одбрану. — По трећи пут (из Земуна) тражење одговора од кнеза Милоша; Милошев одговор

и позивање Вука да дође у Србију.

Вук је чекао одговор од кнеза Милоша два месеца; и не добивши га поново му напише (9. марта) једно кратко писмо молећи за одговор. Уз то писмо приложио је и два броја <27 и 28» Библ. Листова (које је већ од Германа кнез примио; да види »шта и онамо учени људи« о њему и о његовим »пославима мисле и говоре« реп. П, 80).

Истог дана писао је и Авраму Петронијевићу који се тих дана вратио из Цариграда, где је био У српској депутацији. Жали му се: како су га непријатељи код Господара оцрнили и У немилост довели, и да би могао сам о томе правилно судити, моли га дау Канцеларији прочита његова писма (од 1822 год. па даљеу, и видеђе какву му је Герман неправду учинио. М пошто је изложио биографију Германову завршава: »ја знам да је Господар 1820 године познавши мало лажи Германове, ћео да га се изоави, но Пини [руски конзул у Букурешту] се уплео, те није дао. Сад је вријеме да га се са својом чешћу и славом избави, као што сам му ја писао у посњедњем писму. А да рекнемо да поред свију Германови лажи Господар воли њега него мене, опет правда и чест Господара изискује, да ми одговори на посљедње писмо, и да ми пошље или ашесташ или 4000 ф. сребра, које би ја с атестатом без икаке сумње добио. Да је Гер= ман највеђи Господарев љубимац, а да сам ја још у већој немилости, него што сам, опет би било правије и за Господара повољније и поштеније, да помогне мени у правди него њему у лажи и у крађа. ја то 4000 ф. не би примио од Господара као накнаду моје штете, него за знак његове к мени милости, и одма би сам дошао тамо да му благодарим.« Моли га да о томе напомене Г осподару, и да му каже како сам о томе мисли. ФПреп. М, 396.

Још је чекао шест недеља на одговор, па кад га није добио, напише (22 априла) и преда Татишчеву одговор на Г ерманову одбрану. Каже да је још 4 јан. писао кнезу Милошу, и то не да од њега тражи награду. јер поуздано зна да он Герману није могао послати рукопис, већ га је молио да му пошље сведочанство да он то није учинио, али ни на по-

новно писмо није добио одговор. Герман, укравши његов рукопис и ка=