Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

Е ГЛАВА. ДВАВСЕТ ДРУГА 301

завши најдрскију лаж Министарству, не само што је лишио његову по родицу последње наде, него га је оцрнио код кнеза Милоша тако, да се он сад не сме ни појавити у (Србији, свом отачаству. Вели да је изве= штен с најпоузданије стране да је Герман још 1822 г. писао кнезу од стране руског Минстарства ради нештампања те Историје, па се боји да и сад не напише тако што лажно, да би га кнез могао лишити и самог живота. (С друге стране он га је представио у Министарству као лажу и варалицу, и на тај начин у место милости и благовољења навукао је на себе мржњу с обе стране. Зато се усуђује поново замолити га за заштиту код руског Министарства Правде за учињену му неправду. у прилогу је додао биографију Германову, у којој га представља као правог пустолова и протуву, што је, вели, свима познато. Преп. М, 3057.

Дошавши из Будима у Земун по трећи пут пише «12 јуна) кнезу Милошу, и каже да онај посао за који му је писао 4 јан. и 9 марта тиче се његове среће или несреће, и како није добио одговора, то је дошао на границу, и поново га моли да му одговори, [Из послатих у прошлом писму Библ. Листова кнез је могао видети да и у Русији има људи који виде да је Герман рукопис украо; »но како се он на вас одговорио, сад ја више њега не могу тужити без ваше срамоте; и мени је жао, да ја, који сам се 10 годнна дана једнако старао о вашој слави, сад почнем вас срамотити.« Види да он воли Германа него њега, али се нада да ће наћи за право да и њега намири и утеши.

Истог дана писао је о томе им Давидовићу, т. ј. посредно опет кнезу (писмо изгубљено). -

Тек сада, после више од године дана, и после шест Вукових пи= сама, решио се кнез Милош да му одговори преко Давидовића.

У то време Вук је добио извештај од Копитара да је добио руску пензију, и биоје нестрпљив чекајући одговор, па поново пише кнезу (23 јуна), молећи га за одговор на писмо од 12 јуна и шаље му 2 примерка Шафарикове књиге Историја (Словенских Литература коју је за њега примио.

Истог дана примио је Давидовићево писмо «од 19 јуна). У Вуковим писмима и оном од 4 јан. и оном од 12 јуна поред све понизности и учтивости, било је по мало и претње; а у писму Петронијевићу, а јама= чно и Давидовићу, било је по мало и грусости. Много више те претње било је од стране Милошеве у одговору Давидовићеву. (Он му јавља да је писмо његово писано Господару њему прочитано, али он није рад ни с ким се парничити, особито преко контумаца, зато му, по налогу, саветује да дође у Крагујевац. па да се та ствар развиди, да нико не зна, Ипак ако то не усктете, неће, бојим се, ктети, ни да нам пишете у напредак за исто дело, нити ћемо смети имати каквенибуд преписке с вама, нити ће вам се икакво писмо ваше примити, но неодпечаћено вра= тити, 512 рјасећ зирет5.«