Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

802 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ Вук му одговори одма сутра дан (24 јуна). — Како је већ знао за руску пензију, то му је и одговор много мирнији, и — спустио је цену

оштети. (Он му пише 1. да за сад не сме тамо прећи од Германа и њего= вих интрига; 2. да он не тражи да Господар води процес и с ким, нити у тој његовој ствари има шта да се извиђа и истражује. »Што се о томе из писама од 4 јан. не може дознати, оно Господар зна боље од мене,« (Сва је ствар у томе да ли Господар налази за право да му накнади штшешу (а неправду ће он за његову љубав опростити). (Он је ту штету у своме писму по правди назначио, а био би задовољан ако би му Господар послао и 1000 ф. сребра, и не би о томе никад поменуо ни њему ни икоме другоме, Ти би му новци били милији као знак Господареве милости, него као новци у потреби, Ако га Господар тако не помилује, онда престаје његова преписка с њима, »Го ће ми бити награда за моју љу= бав и ревност к (ООтечеству и за оно, што сам се трудио, да Гасподару и с мојом срамошом чест и славу учиним. Онда ће се и на мени испу= нити оне ријечи Спаситеља нашега, да је пророк само у отечеству своме без чести. (Онда ћу пред свијетом моћи казати: воздаша ми злал за благал« Не сумња да ће он ово писмо прочитати Господару, и да ће по дужности својој казати своје право мишљење о овој његовој ствари. реп. П, 581, 58% 75, 76, 77».

Вук је остао у Земуну још месец дана чекајући кнегињу Љубицу, али одговора никаква из (Србије није добио.

М

Страх Вуков од Германових клевета да не изгуби пензију. — Поновно обраћање кнезу Милошу за накнаду штете; одлазак у Србију и измирење с кнезом.

Страх Вуков од кнеза Милоша изгледа да је и овога пута био пре= теран као и лањске године. Пошто је отишао из Земуна, Васиљевић му је писао 623 септ) да је послом био у Београду и случајно се састао с Давидовићем, и разговарао се о њему. »Он ме уверава да сте тамо прешли, да би за вас пробитачно било, одонуд не би се без једне, ако не више маторки вратили; он каже да: ви нисте онамо у црном тефтеру, како што ви мислите, и да Господар о вама ништо зло не говори. Али се овде гласа, да је вас Герман у Петербургу оцрнио, да горе бити не може, и да су ваши ондашњи пријатељи од вас руке дигли,« Фрец. Ш, 13).

(Ово последње мало је Вука забринуло, и он се пожури да својим пријатељима у Петрограду јави своје односе с кнезом Милошем и Германом. Шестог октобра напише писмо Аделунгу додајући своме писму од 28 јан. о Германовој крађи још и то, како је летос дознао да је Гер= ман слао рукопис кнезу у Београд. Затим излаже своју преписку с кнезом Милошем о томе, и зашто није смео на његов позив прећи у Београд, онако, само опширније, као и у другој жалби Министарству. А јамачно и у Петрограду га Герман клевета, да би прикрио своју кривицу, јер његов

ак