Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТВРТА 41

»да се употреба ћирилских писмена за сада до неодређеног времена у пређашњем стању остави« ('ласник |, 130 и даље'),

Управо у то време јавља се Доситије, који не само што кида са словенским језиком (а донекле и са словенском азбукому, већ устаје и против свемоћи црквене јерархије, против калуђера и манастира, и пропо= веда верску толеранцију. У свако друго време и у свакој другој земљи овакав Доситијев рад био би од велике користи, само не у апсолутистичкој и ултра-=католичкој Аустрији, где је агресивна католичка црква, потпома= гана свима средствима државне власти, хтела наметнути (Србима унију.

Није дакле чудо што је цела црквена јерархија с калуђерима узела непријатељско држање према идејама Доситијевим, па и према народном језику у књижевности. Тако се десило нешто јединствено у историји срп= ског народа, да представници православне цркве, који су били увек на= ционалисти и нису се одвајали од народа, и чији су ранији мање обра= зовани архијереји први и завели школе ради подизања просвете у народу и међу свештеницима, сад постали кочница томе народном просвећивању. Њих је на то натерала колико основана опасност од уније кидањем са словенским језиком и с Русијом, толико и бојазан за своју класну пре= власт, коју су индетификовали са националним опстанком српског народа, јер су они једини, као представници цркве, имали какав такав привиле= гован положај у држави, док грађанство није имало ништа.

Кад је дошао за митрополита енергични и крути Стратимировић «790» отпочела је много енергичнија борба да се из српског друштва истреби »Доситеизам«, и то не полемиком, разлозима, списима, већ чисто полициско-административним мерама. Због Доситија омрзнули су и на српски језик, јер га је он први увео у књижевност и на правописне реформе, јер их је он први почео уводити. Стратимировић није никад могао опро= стити Мушицком за оду на смрт Доситијеву. Још 1820 године он му је у два маха »грозно и жестоко« пребацивао:»па ти си Доситија хвалио,

Болића хвалио, Вука држао.«=“

Али разлози које је Доситије изнео у корист народног језика били су тако јаки, а корист од тога по народно просвећивање тако очигледна, да се против тога није могло војевати. ИМ како је његов утицај у ондаш= њем српском друштву у сваком погледу био врло велики, то је он по= вукао за собом велики број књижевника, и мало их је остало који су задржали словенски језик.

Тако су се одмах у почетку стварања српске књижевности створиле

међу писцима две партије, једна, чији је број стално опадао, која је била

' Писац овога чланка »Судбине кирилски писмена у Аустријској држави« био је сам митрополит Стратимировић, — Лет. М. С. 114 стр. 129.

2 Преписка И, 264—5, 273. — Мушицки првом писму писаном Копита 16 Р 472 73 Р у окт. 1911 вели: „ето сшт ШИи5 зип окаи5 диет регзЕтихЕ Ођкад. Тоне, поп зте тео 5 4 Р ретсто дегепдо ПИиз Татат: (па (гесепзепна) те дегепдаћ реппа“. — Писвма, 239.