Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

46 ОДЕЉАК ПРВИ

тако треба да и мм радимо. Ако у скоромљ изговору и кажемо тркљ, крвљ, гркљ, трнљ, дрво, грмђ и проч: треба да пишемо теркљ, кровљ, грекљ, тернљ, древо, гремљ. Подобнемљ начиномљ ако и кажемо, вера, дете, лепо, дело, човекљ и т. д. Пишимо у книгими вђбра, дћте, лбпо, дбло, человђкљ,« јер се каже благовбрнви, дбтовоспитателњ, вели= колбинљи дворљ, благодћтелњ, человфколобје ит. д: Зашто бн смо

рајо, умегкшаимо и са самогласнимљ писменимљ растворимо, такљ тљемо онда имати правни нашљ (Сербскти езнкљ«....

Противу овако вештачки створеног језика устао је Кенгелац тра= жећи да се пише словенски, а Копитар и Вук,"тражећи да се пише чисто српски.

П Азбука и покушаји реформе.

Ћирилова азбука претрпела је према особинама српскословенског језика извесне промене још у старој српској књижевности. Једна слова, за које српски језик није имао гласова, избачена су из употребе 6н. пр. љ, А ит. д); друга, чији се глас изједначио с другим српским гласовима, задржана су, али су сеу употреби мешала једна с другима «н. пр. ви и, Б и е или и ита» У писменим споменицима, где је преовлађивао на= родни говор, за гласове којих није било у старом словенском језику «па према томе није било ни слова), употребљаване су разне комбинације или су грађена нова слова «н. пр. за ђ још у дипломи бана Кулина — 189, год. —- нарочити знак, доцније пе, па; за ћ — ке, ка, доцније ћ; а још доцније — у ХМП веку — гр.

Уношењем у књижевност рускословенског језика унесен је и руско= словенски правопис, и њиме су штампане и. књиге световне садржине,

а од 3. Орфелина почеле су се световне књиге штампати и руском гра= ђанском азбуком уведеном Петром Великим.

Али ни једна ни друга азбука нису биле подесне за српски језик, и писци их се нису могли тачно придржавати, већ су их мењали и крпили сваки на свој начин, тако да је и у правопису било велико шаренило као и у језику. Већ Орфелин у своме Магазину за /о употребљава го «са циркум= флексом); Доситије је изоставио н,, узео ћ, Ђи Би и и ! помешао и употреб= љава једно место другога; Стојковић је рекао да је ђ пети точак у ко= лима, али га није смео изоставити; Текелија је штампао Римљане у Шпа= нији «1805» без љ, и та је књига, вели Вук, кад је изишла, сматрана »као говече без рогова«;: (Соларић је у неким књигама изоставио и Ђ иљђ «сем као знак за умекшавање, пи т. д. и Т. д.

1 (Ову је књигу Вук читао још у Србији, и послао је на читање секретару Кара= Ђорђеву Јанићију Димитријевићу=Ђурићу — Преп. 1, 76.