Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
ГЛАВА ПЕДЕСЕТА 188
основе коју је он положио. Мако данас нема ниједног писца који би писао као он, његов стил је и сад узор простоте и јасности. Зато нам је он тако пријатан и близак као да је савремен. Читајући Вукове списе ми осећамо као да се возимо по равном путу, истина не тако брзо, али са пријатним љуљушкањем док са натегом читамо и добре ствари његових савременика, и изгледа нам као да смо на испроваљиваном друму пуном јаруга и са сталним труцкањем као на таљигама. Вук је томе путу обе= лежио трасу, ими га само даље изграђујемо.
Поједини правци у књижевности долазе и пролазе, а с њима и лич= ности које их стварају; али основи њезини, језик и писмо, остају. Вуков је рад у томе погледу бесмртан. (Све промене у језику и правопису, које су се десиле и које ће се у будућности десити, природно ће се разви= јати из оне основе коју је он положио и утврдио. Никаквих нових оштрих прелома неће бити. Зато је и Вук бесмртан, и његови ученици нису пре= терали назвавши га оцем новије српске књижевности,
ГЛАВА ПЕДЕСЕТА.
Општи поглед на Копитарево учешће у Вукову раду, и је ли при том имао политички или верски циљ.
1,
Из овог прегледа Вукова развијања и рада јасно се види да је Ко= питар створио Вука књижевником, и да није њега било, по свој вероват= ности Вук уопште не би ни био књижевник. — Али је исто тако јасно, да као што оцило само из кремена избија варнице, тако је и Копитар само од Вука могао створити онаквог књижевника каквога смо у њему добили. (Он је и раније кресао и кресао, али је свуда наилазио на креч= њаке, док се није намерио на кремен из кога су сипале варнице; и што је више кресао, варнице су биле све обилатије, док се од њих није ство=
рила велика ватра. — Зато се Копитареве заслуге за Вука и за нашу књижевност не смеју ни превиђати ни потцењивати, али их не треба ни прецењивати.
Копитар је био Вуков учитељ, помагач и заштитник,
(Од њега је Вук научио да за народ треба писати живим народним језиком а не мртвим старославенским или вештачки склопљиним славено= српским. Га идеја није ни оргинална Копитарева ни нова у српској књи= жевности. ЈЊу су истакли још Орфелин и нарочито Доситије, а прихва= тили су је и други. Али је само Вук њу како ваља схватио и остварио, По другима ми би још дуго лутали, и Бог зна колико би нам времена требало док бисмо изишли на прави пут из оне пометње која је тада владала.