Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

184. ЗАВРШЕТАК

(Он је развио у Вуку свесно знање тога језика, које је дотле било несвесно. Али је знање и осећање тога језика било Вуково знање и осе-= ћање; и само је он могао, пошав правим путем, свесно разликовати шта је српски добро речено, а шта је накаламљено у духу туђих језика било у речима било у начину изражавања.

(Од њега је Вук научио каква треба да буде азбука за један језик, Ни то није ни оргинално Копитарево ни ново у нашој књижевности, Почињући од Орфелина па до Мркаља било је покушаја да се преуреди азбука према гласовима српског језика, Али је Вук био тај који је то пи= тање коначно и на најсавршенији начин решио, и својим списима и борбом наметнуо свима књижевницима.

Он је упутио Вука да скупља народне умотворине, да напише Срп= ску Граматику и Речник, да преведе (Свето Писмо — управо цео Вуков рад (сем писања Историје» извођен је по плану који му је Копитар у самом почетку обележио. Копитар је покушавао да на то наговори и друге срп= ске књижевнике, али је Вук био једини који је то поставио као циљ свога живота, (Он је био међу њима једини који је осећао народну поезију исто онако као и певачи, као што је осећао и језик којим су се изражавали, те је само он могао онако верно записивати, не кварећи ништа ни у смислу

ни у језику. (Само је он могао одмах опазити да има добрих и рђавих певача, и тражио је и одабирао песме само од првокласних, остављајући на страну слабије,

(Он је у почетку узимао и активног учешћа у Вукову раду. Неке партије у критици Љубомира у Елисиуму јасно се види да су Копитареве, а и у другим Вуковим критикама види се овде онде понешто додано од Копитара. Редакција Речника и превођење на немачки и латински такође је посао Копитарев. Али је ипак Речник Вуков Речник, и критике су Вукове критике, јер је сва грађа Вукова, а Копитар је био редактор и преводилац, који је у почетку невештом и неуком Вуку помагао да ту грађу књижевно и научно среди,

(Он је био заштитник Вуков, и, нарочито у почетку, узео је живог учешћа у борби с његовим противницима. (Он је познао страни свет с Вуковим радовима и отворио Вуку приступ к ученим људма и ученим друштвима.

За своје знање, дакле, како треба гледати на питања којима се бавио, Вук има да захвали Копитару (као сваки ученик своме учитељу), али за извођење тих послова у практици, Вук има да захвали само себи, своме бистром уму и знању и познавању народног језика и живота, За победу пак својих новина које је унео у књижевност, има да захвали опет само својој дурашности и издржљивости у борби и великој количини свога позитивног рада. У томе му је Копитар могао пружати (као што је и чинио; само моралну помоћ и ништа више, — Колико је пак далеко тео= рија од практичног извођења, и колика је, према томе, искључиво Вукова