Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

136 ЗАВРШЕТАК

диалекта и старог правописа у књижевности. Тим својим идејама с којика се први пут јавио у књижевности остао је доследан, и понавља их, често истоветним речима, у писмима Кристановићу и онда кад је овај остао готово усамљен «1838—1841. — Апу, 12, 81 и даље),

Те идеје сложиле су се код њега још пре познанства с Вуком «е. горе стр. 33) и даље), и он је то тражио не само за (Србе већ и за Грке и за Румуне. (Он је хвалио Корајев рад на увођењу говорног народног језика у књижевност код Грка, а грчкам фанариотима у Букурешту препоручивао је да уведу и румунски језик у новоотворене школе, и Румунима, да задрже ћирилицу као згоднију за њихов језик, и не уводе латиницу. «К!. Зеће. 74, 76, 182, 198 и др). А што се за Вука толико заузимао, то је зато што је у њему нашао тако талентованог и одушевљеног ученика, који се с исто тако великим одушевљењем предао да те идеје на прак= тици оствари у српској књижевности. Вуков рад он је сматрао као део свога рада, и сасвим је разумљиво што гаје упућивао, помагао и бранно.

3: |

Горе је такође било говора и о словенском патриотизму Копитареву «стр. 21 и даље), и не може бити никакве сумње да је био искрен словенски патриот, и да је радио свим силама на подизању културног стања заосталих (Словена.

Патриотизам га је одвео у политику,

(Словени су тада имали једну једину своју независну државу — Ру= сију, која је држала већи део и Пољака. (ви остали (Словени (сем Лу= жичана и једног дела Пољака под Пруском) били су под Аустријом и Турском, за коју се у то време држало да је врло близу распада. Како ни Копитар ни ико у то време није могао замислити да ће се Аустрија распасти, и да ће потлачени (Словени икад моћи повратити своје само= сталне државе, он је у утакмици између Аустрије и Русије за наслеђе Турске стао је на страну Аустрије: постао је, како би се у наше време рекло, аустрофил и русофоб. На то гледиште стао је одмах у почетку свота рада, и на њему је остао целог свога века. Кроз сав његов рад провејава и та идеја, као што и сам признаје у приватним писмима иу службеним извештајима аустриској влади.

~

=

У приватним писмима чешће изјављује жељу да Аустрија наследи Турску.

Још 1810 године пише Жупану како се радује што се Русии Турци бију, »трећи ће се радовати и пожеће плодове «ако буде паметан),« Он је тада мислио да ће Србија потпасти под Аустрију. Доцније 4314» љути се на неспретну аустриску политику према српским устаницима. »У по= гледу нашег југа — пише Добровском — радимо сваки дан све сметеније, као да хођемо силом да га утерамо у чељуст Русији. Сретни простаци! или по Хусу: о света простото! Нека им буде!« — За време рата 1825