Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

788 ЗАВРШЕТАК

је старословенски језик језик панонских (Словена, и што се апостолски рад Ћирила и Методија развијао на земљишту које је сад аустриско, и зато Аустрија треба да га негује, и да га не остави у руским рукама, које га кваре. »Зато Аустрија пре свега «ђег аПезу, само ако хоће,« Друго, што се у Аустрији говоре сви словенски језици сем лужичког, док се у Русији говори поред пољског само један од њих. У Бечу треба да буде централна словенска Академија, према којој би све остале биле као филијали. Зато стално наваљује на Добровског да се пресели у Беч, и да заузме. катедру чешког језика на универзитету, уз коју би дошла и друга за старословенски. (Он се чуди што двор непрестано гледа на (Сло= вене »петтзећеп« очима. «КЛ. Зећг. бо, 70; Писвма 134, 141, 149 и даље). =

Руски утицај на (Словене, који је Копитар хтео сузбити, тицао се поглавито Срба, који су у Русији гледали не само заштитницу своје вере и народности, већ су од ње очекивали и политичко ослобођење. Зато су (Срби од самог почетка Копитарева рада привукли на себе његову наро= читу пажњу, и гледао је како да их ослободи тог духовног и политичког утицаја, и створи од њих аустриске патриоте. (Он је држао да се то може постићи ако се изиђе на сусрет њиховим жељама и тежњама у самој Аустрији, тако да ништа више од Русије немају ' очекивати. Зато он још 1810 године пише, да се из Доситија документално може утврдити, да

би се »два до три милиона (Срба, који су постепено из Турске к нама пребегли, двоструко радовали своме материјалном благостању, кад би имали доказа да се с љубављу цени оно што им је најмилије, њихов свети језик. Треба психолошке сметње уклонити психолошким средствима, љу= бављу за љубав. (О осталим турским (Србима, који се данас боре за сло= боду, и онако је познато, да своје очи упиру језиком и вером сродном али далеком северу, јер присутни бог (ргаезепног Аецзу, изгледа, да се мало о њима брине.« И само у Бечу, зборишту свих (Словена, била би така катедра старословенског језика на своме месту и од опште користи.«

«КЛ. Бећг. 70».

Треба, по његову мишљењу, просветити и културно подићи српски народ, тако да буде виши од Руса; треба у њему развити самопоуздање и веру у себе сама, па неће више тежити Русима. А то се, како је он ми= слио, може постићи подизањем народног језика на ступањ књижевног, и оснивањем школа на народном језику.

У овоме се његово научно убеђење поклапало са политичким тежњама. (Отуда његови толики чланци о Доситију, и тако похвални одзиви о бедним почецима српске књижевности, » Ако јужни (Словени једном добију европско уређење, то ће њихова литература постати опасна супар= ница руској. (Српски је диалекат много ближи старом словенском цркве-= ном језику.... Јужно небо и старословенски црквени језик превасходства су која не треба превиђати.« (К!. Бећг. 50, 67. — Отуда његово одушев= љење за царски патенат којим се оснивају школе за православне (Србе и

Влахе, и жеља да наименовани директор Несторовић у томе послу успе, »Гада ће се брзо подићи не само источне «7, ј. православне) гимназије и