Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПЕДЕСЕТА = 739

академије, већ (можда у Карловцима) и један универзитет (четири мили= она ваљда заслужују један) са самим својим народним професорима, и притицајем не само домаћих већ и суседних турских и руских Грка, Влаха и (Словена ступити у утакмицу са западним универзитетима. Амин.« «КЛ.

Чећг. 199. — Отуда његово онолико заузимање за оснивање српске штам= парије у Бечу, и за добијање права да се и ту могу штампати српске књиге. Извештавајући о томе Ханку вели: »како би лако било у овом погледу све Русима откинути, 57 заретепе НЉмци. « «Нов. Пис. 6.

Његов рад с Вуком само је продужење дотадашњег његова рада, само с већом енергијом, што је Вук.у практици изводио оно што је ону теорији проповедао. -

[-Ј

Неколика пута дала му се прилика да поверљиво о томе пише аустриској влади, и ту те идеје отворено и опширно развија.

Тражећи допуст да бечки штампар може наштампати Вуков Речник, он овако објашњава аустриским бирократима његову важност. Пет ми= лиона говоре српски; половина их живи у Аустрији, а половина у Тур= ској. Од оних у Аустрији преко половине је православних, али они го= воре истим језиком као и католици. Калуђери су, међутим, направили мешавину од овог новог и старог црквеног језика, и досад то бранили као књижевни језик. Ма колико да световни православни људи презиру сваку мисао о унији, ипак су боље главе међу њима толико паметне да по угледу на све културне народе претпостављају живи језик мртвоме или мешовитом. (Од 1782 г. паметнија партија, која је уједно полишички патриотска, све се више умножава. | Калуђерска партија забранила је бу= димској цензури да допушта штампање књига својих противника, као што је било с књигом Луке Милованова 1814 г. Патриотска партија потражила је потом прибежиште у Бечу, где је Шнирер неке књиге већ наштампао. Противници (Фрусомани) видели су последице овога средства, и пошло им је за руком да се у Бечу забрани штампање српских књига сем Новина. Веома је потребно да добра партија не буде више жртвована на велику државну, финансиску и политичку штету. — Вук је, вели, с њим написао Речник говорног језика да га утврди у књижевности, и у исто доба да реформисаним правописом припреми језичко јединство католичких и православних Срба.

У “поновном мемоару говори да Методијев језик припада Аустрији,

што је врло важно за аустриске патриоте. »Доћи ће једном време, кад ће непрезрени, политички срећни и паучно образовани јужни ловенин с праведним националним поносом с висине гледати на Русе, на које сад са саревњивошћу горе погледа као на срећније и више. а ће он очи= стити своје црквене књиге од русизама увучених руским издањима, и Ме-= тодијев језик васпоставити; тада неће просто прештампавати руске ка-= лендаре« и т.д. и т.дД. Тврди да привилегија будимске штампарије стоји у оштрој супротности с добром српског народа, а с тим уједно и с напретком целе монархије. (агићев Збор. 465—68). 47