Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПЕДВСЕТА ) ТА1

и од компетентних судија признатога Илирског Хомера, Осијана и т. д. стручно образовани цензор могао одобрити, у толико лакше што су ове узорне песме у Вуковој ортографији својом класичном унутрашњом вредношћу сасвим погодне да оној књижевности, на коју је досад утицала Русија, даду народно, Аустрији много погодније средиште. И управо ради тих особина Вукових радова не би цензора ни најмање зачудило ако би аустриски русомани (којима, можда и сасвим несвесно, припадају сви грчки верници, по психолошким законима) увек изналазили нове поводе да књизи одузму њен утицај. Цензор је свестан да је судио, као што уопште ради, тако и у овом случају, по најбољој савести, и по уверењу и

2

с потпуним знањем... А да потписани забрањује дела која су ма на који начин шкодљива — то ће му се ваљда признати,« (Просв. Гласн. 1922,

746—8). — Може бити да је само оваком аргументацијом и успевао да (Стратимировић не успе да Вуку сасвим онемогући рад.

Нарочито је опширно изложио план културне борбе против Русије и њеног утицаја на јужне (Словене у једном извештају од 16 марта 1827 године.

Неко је понудио на откуп неколико јужнословенских рукописа који су из неког светогорског манастира јамачно покрадени. [о је дато на оцену Копитару. (Он не само што их је оценио и проценио, него је уз то приложио и опширан реферат због чега би се ваљало постарати да се што више таких рукописа прикупи у Дворску Библиотету, и како би

то ваљало урадити. Вредно би било — вели — а и заслуживао би овај народ «јужни

(Словени) да се паметним мерама једном ослободи северног утицаја. Ве= зан само јединством вере, а иначе различан обичајима, начином живота, језиком и карактером, он је под тај утицај потпао услед невоље од Ту= рака и никакве досадашње аустриске политике. Старословенска литера= тура постала је у Панонији. Православни јужни (Словени, напосе Срби, служили су се до пре 140 година у цркви књигама старословенским дотераним мало према своме језику; сад пак све су цркве напуњене руским књигама или услед добро прорачуњене руске издашности, или услед при родне добровољне предрасуде народне према Русима. — Треба у право= славних (Словена пробудити жељу да свој црквени језик поврате, и с њим своју духовну независност.

Да би се то могло учинити, треба скупити старе штампане књиге, а нарочито рукописе, да би се на основу њих показало руско кварење, и. и објавити му с успехом рат. Досад нађени најстарији рукопис писан је у Русији 4056), али је могуће да ће се јужно од (Саве до Свете Горе наћи још какав старији рукопис који би био јужног порекла . (Оваким материалним доказима и философским критичким издањем првобитних црквених текстова, који су при свој својој старини много ближи дана= шњем илирском диалекту него увучени руски текстови, могли би се по= степено груписати јужни (Словени око једног домаћег средишта угодног Аустрији, и помоћу у сваком човеку стално живог и лако узбудљивог