Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
742 ЗАВРШЕТАК
смисла за старо, право и домаће, могли би се створити од присталица и обожавалаца севера духовно виши презирачи, а евентуално и најгори непријатељи.
Набавком ових рукописа Аустрија би превазишла Русију у једној струци која је њена отазаствена, јер се прво на њеном земљишту почела развијати. Тога ради би требало послати нарочитог човека, који би ка= талогисао све рукописе у Светој Гори, и за први мах прибавио најважније, доцније опет, и т.д. Зато би био најзгоднији и најмање би побудио сумњу какав православни калуђер, архимандрит или владика. Али, на жалост, сви су неупотребљиви и као стручњаци и као патриоте, јер су сви, немајући другог центра, русомани, и најбоље би ствари проневерили за рачун Русије, а при садашњем фанатичком расположењу пре чак и уништили. У Аустрији имају способна за то само два човека, Добровски и он. Добровски је стар, а он би се из патриотско-полатичких и научних разлога тога задатка примио.
(Све треба радити смотрено, да се не би побудила сумња. Троба н. пр. као циљ поставити састављање речника, и само о томе писати тур= ским властима и патријарху, а не помињати куповање рукописа, да не би калуђери разних манастира позавидели један другоме, и да не би зато дознали Руси, који би целу ствар могли осујетити код својих једновераца. — Требало би обићи и друге манастире по турским областима и по Молдавији. «Нов. Писма 353—369у.
(Овом његовом »политичко-патриотском« ревношћу може се, мислим, објаснити и његов пристанак да под старост, пред смрт, на дуже времена напусти Беч и пресели се у Рим.
У Риму се радило на томе да се опет обнови Грчко-рутенски Колегијум при коме би се отворила катедра за словенску литературу да би се оживеле старословенске црквене студије, и да се обнови словенска штампарија. Тајнер предложи за то Копитара, који се томе позиву одазове, добије од владе одсуство, и дође у Рим. Он је мислио да уреди тако штампарију, да би се у њој могле штампати и руске књиге, Мислио је остати две године предајући малоруским питомцима, који су се сваки дан очекивали, словенску литературу, и да једног од њих спреми себи за наследника. Али како питомци не дођу, он се после шест месеци врати у Беч аб окт. 1842—25 апр. 1843. — Нов. Писма 313).
4.
Копитар није био само политички противник Русије, већ и иначе није волео Русе; управо рећи мрзео их је. Из преписке с Добровским види се да им завиди на успесима у политици и у науци, неправедно се одзива о радовима руских слависта, и неумесно кори Добровског да је и сувише издашан у похвалама »великим, али у науци још врло малим Русима,« ФЛисвма 509).