Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

74 ЗАВРШЕТАК

Рис (Кић5) је оценио ревност и срећу католичке цркве у обраћању као продукат њеног бољег уређења (хијерархије). Идите тамо, и чините исто. Ко У истини има право, на крају крајева ће и победити« (К! Зећг. 46).

И као католик он је држао да је ништгвна разлика између католи=

чанства и православља, и да лако може бити уклоњена. »У самој ствари

ова деоба је више последица борбе о првенство између (Старог и Новог Рима «Рима и Цариграда) него ради битне разлике у верском учењу. Отуда лако предузимани преговори о сједињењу док је још трајала Византија; отуда лак прелазак у католичанство једног Висариона и многих дру= гих великих Грка после пада Цариграда; отуда лака унија свих пољских Грка «т. ј. православних) преко језуита. Излази само на то да се призна папа као такав, и да се у Никејско вјерују од Латина унесено »и од сина« (ЛИодџе) узме не као новина у науци о вери, већ само као објашњење, а све остало може се оставити као дисциплинарна ствар.« (К], Зећг. 1897

Према свему овоме за Копитара се не може рећи да је био »кле-

рикалац. « Он је био одушевљени Јозефинист, и према томе антиклерикалац.

Горе је речено како га је Вук бранио у писму Книћанину (стр. 661, и шта му је говорио о поповима и калуђерима, и о покушају унијаћења (Срба.! Како је о томе мислио, види се и из приписке с Мушицким по= водом царева указа о уређењу народних школа, који је од стране српске цркве примљен с великим неповерењем из бојазни да се кроз ове државне школе не провуче пропаганда за унију.

Копитар се томе указу обрадовао абло; К!. Зеће, 367, али је доцније посумњао у успех тога дела. (Он пише Мушицком «о јуна 18 да су Мајен. ВјаНег добиле на приказ Ковачићево Слово (поводом отварања школа; али да оно нема никакве реторичке вредности. »Уосталом, вели даље, немам воље да се интересујем за Несторовића, јер се бојим да је једна од најсветијих ствари дошла у профане руке. Веома бих желео од вас једну реч којом би ово потврдили или опровргли.« «Нов. Писма 7987. Међутим чланак је о Школама ипак написао којим поздравља рад Несто= ровићев (в. горе стр. 28). Знајући јамачно с коликим је неповерењем ово примљено од стране српске цркве, а не добивши никаква одговора од Мушицког, помисли да он што у њега не сумња као католика, па му пише (од прилике у исто време кад је и овај чланак изишаоу: »ја сам био

слободан да вас запитам, шта ви очекујете од Несторовића; Да вас није ова моја наметљивост увредила' Моја чиста савест учинила је да преви= дим, да овако питање може бити сумњиво. Пријатељу, ја сам био осам година секретар једног од најплеменитијих људи, који је као милионар имао и мали двор. Ту сам ја научио да разумем Хорацијево Фсепда (асепда Госшћиз. (С Добровским се никад нисам видео, а дописујемо се као да смо најопробанији пријатељи. ИМ нико се никад није кајао што ми

' У пзвештају о Лајпцишком издању Народних Песама Копитар вели: А да он (Копитар) добро разуме српске ствари, доказује случај с владиком Краљевићем у Дал= мацији, ствар коју је цензор прорекао, и против свега, на жалост безуспешно, приговоре стављао« — Просв, Гласн. 1922. 748.