Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

сл

ГЛАВА ПЕДЕСЕТА 74.

се поверавао, и неће никад имати узрока за то, И ви само у првом писму поклонили сте ми најотвореније поверење. Чиме сам ја то добио,« Затим

се жали како му је незналица цензор избрисао у чланку оно што је најбоље, где је говорио о унијатима, како је све, сем Аћодџе и папство, дисциплинарна ствар, и да је грчки обред, како га из Павлових посла= ница познајемо, ближи старом хришћанском него католички. «Завршетак писма оштећен. — Нов. Писма 79:—927.

Кад му је изишао други чланак, опет се (у писму од 17 јуна 181% враћа на ово: »ја сам само свестан да све (Словене ватрено волим, а незаслужено мучене Грке ст. ј. православне) двоструко. Али зар не би било могуће (од прилике као у Влашкој, прилозима свештенства и манастира — којима би се дале за то академиске титуле и почасти —- и при= лозима народним) основати школски фонд у непокретним имањима, и приходима (и интересом)у издржавати један српски универзишеш. Мени је ових дана један знатан човек рекао, да је грчко свештенство у Галицији много, много образованије од католичког, од како га је М. Терезија уми= рила (раст. А то су још унијати, које мора увек неки извесни стид прити= скивати, Шта све не би од вас православних морало постати!!! Ни ма= настири не би, као што је Доситије мислио, морали престати; а не би била никаква штета, ако би и они мало по мало, гоњени духом времена, постали нешто налик на француску Сопотбтаноп де 51. Маџте, или на Питагорске школе. 5ед адио тиза [епа 57 дезле регмсаге. На сваки на= чин ја сам уверен да сав бољитак мора потицати од свештенства, а не може доћи од адвоката.« Нов. Писма 799.

5.

[Из свега досад казаног, мислим, да се јасно може видети да је Копитар, поред чисте науке и рада на културном подизању (Срба, имао и задњу намеру да тиме политички отуђи Србе од Руса. — Да је пак Ср= бима хтео наметнути латиницу, нимало није вероватно. У целој досад по= знатој грађи о његову раду има само једно место из кога би се то могло извести. У горе поменутој молби да се Речник може штампати у Бечу, вели да је писан новом азбуком и правописом који треба да олакша пре= лаз к латинској азбуци, Али је врло вероватно да је то рекао само зато, да би добио повољну одлуку, јер није било ниједне латинске азбуке која му је била по вољи (сем ако је мислио на своју или Добровског опште словенску азбуку. — А да је при том још мислио на унијаћење и ка= толичење Срба, не може се ни по чему рећи; већ обратно, да на то никад. није ни помишљао, То је чиста клевета која му је набачена као и Вуку.

Што је Копитар био и аустрофил и у исто доба добар (Словенин, није тешко објаснити. (Он није могао замислити да ће некад (Словенци моћи образовати самосталну државу и бити слободни. Ускоро по његову одласку из Љубљане у Беч Наполеон је створио Илирску краљевину са седиштем у Љубљани, али се он није тиме нимало одушевљавао, нити је потрчао тамо да ради. Ни у једном писму Добровском не говори о томе. На ослобођење, уосталом, нису мислили ни остали словенски народи у