Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ОДЕЉАК ДРУГИ.

Први књижевни радови Вукови.

ГЛАВА ПЕТА.

Вук постаје књижевник.

].

Рад у Бечу: састављање Пјеснарице, рецензија на „Српске Новине“, и почетак писања Писменице.

»Почетак скупљања и издавања ови народни пјесама «као и остали свију моји књижевни послова) био је у Бечу 1814 године изненада«, вели Вук издајући 1823 године поново народне песме, (С. Н. П.1+ стр. 1ХХ> Деветнаест година доцније 4.842; говори о томе опширније: »М тако познавшн се Копитар; са мном, наговори ме мало по мало не само да пишем народне пјесме него и ријечи и Грамашику. Наговарајући ме на прво доносио ми је не само Качићев Разговор угодни народа Словинскога, него и Фортисово путовање по Далмацији, и Ердерово 5Нтте дег МајКег, гдје је била наштампана пјесма о племенитој Асан-Агиници, а за ријечи донијо ми је читав рис хартије исјечене на једнаке листиће у осмини. Било је онда ученијех (Срба у Бечу, који су сав овај посао држали за беспослицу и говорили ми у очи, да не кварим хартије узалуд; но мени се учини боље и милије послушати г. Копитара него њих. Г. Копитар каже, да је наше народне пјесме слушао његдје од Хрвата граничара, и да је најприје молио овдје у Бечу некаквога Ранковића, кои је био официрски син из границе, да му коју напише, по том да је наговарао Фрушића и Давидовића не само на скупљање народнијех пјесама, него и на писање Вјечника и Граматике; но да је сва његова молба и наговарање било узалуд, јер ни један од поменуте тројице нијесу били за то. Гако што се тиче првога узрока и почетка мога скупљања нашијех народнијех пјесама, ријечи и правила у језику, то је једина заслуга Г. Копитара«.

Тр. Сп. Ш. 66>

Ако рад на Речнику пренесемо у други састанак Вуков с Копитарем (друга половина 1815 год. — Срезњ. 354.), онда имамо верно представљен по= четак Вукова рада, који се потврђује и савременим документима. Тако је

он казивао у то доба а842) и Срезњевском: »У осталом главни узрок што сам ја списатељ, остаће увек Копитар; у том погледу ја сам њему обавезан ако не за све, а оно за много, врло много. Греба познати тог у истини Олагородног човека онако као што га знам ја, да би се могао поштовати онако као што он заслужује и као научник и као човек« «Срезњ. 351»

4