Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПЕТА. = 51

П.

Одлазак у Будим. — Рецензија на Усамљеног Јуношу. — Довршење Писменице. — Повратак у Беч.

У Будим је дошао болестан. Још на путу заболеле су га очи,и ни почетком маја пису га биле преболеле. Зато се и извињава Копитару што му није одавно писао, јер »очи кад боле тешко је писати. Но при свему томе а о Граматици Сердском дан и ноћ мислим; и много сам коешта ново изнашао и назначио, само ако Бог да, док ме мало преболе очи, да препишем уред начисто пак ћу вам онда послати о томе цело будите увзрени, само ви гледате ту дасе може одма печатати како вам пошљем« реп. 1,139. У истом писму јавља му да је написао рецензију на Усамљеног Јуноша, п послаће му је до неколико дана, само док је препише,

Не знајући правог узрока Вукову одласку, Копитар је себи преба= цивао да га је он из Беча отерао. Њему је било жао гледати Вука да лепи живот« на штакама проводи, и хтео га је излечити и исправити му ногу. (Он га је слао неком лекару, који му је можда говорио о сечењу ноге или тако што, што се Вуку није свидело. »ја непрестано мислим да сте ви Беч оставили, да вас ја не мучим, и што вас је онај способни, али младићки непромишљени доктор уплашио једном речју, која вас није требала уплашити, што је пред вама речена. Да је он то заиста мислио, он би вас јамачно од тога поштедео«. А Вук му одговори: »Што ми пишете дасам а буплашивши се од онога младога доктора) из Беча утекао да ме ви у Болницу нетерате, то немонте мислити: мене су сасвим други узроци одатле кренули, коз би а вама устмено могао казати. — А по вашему доброжелателноме совету што л ни зсам у Болницу отишао то з слведулоћи узрок: Што сам истино увзрен да никакво лљудско могућство ни знање мене излиечити неможе, већ ако би дошао Христос са оним нвеговим могућством коз му се у Евангелио приписуз« Фреп. |. 135, 137).

Да ли је Вук доцније саопштио Копитару зашто је из Беча отишао, не знамо, али ми данас то готово поуздано можемо погодити. — (Он је отишао из Беча из два узрока. Прво, што му је скупо било издржавати ту и себе и Меивковића са женом, и друго, што је у Будиму био Лука Милованов. _

Уеивковић је са женом не само о Вукову трошку дошао у Беч, већ ту и живео.! (Он је од краја -1308 г. па све до одласка Руса из Србије после: Букурешког Мира «закљученог 14 маја 1812) био у руској служби при профијантској комисији у Београду (Истор. Сп. 1, 348). У Беч је дошао јамачно с намером да преко Руског Посланства добије какву другу руску службу (као што су и други неки Срби добили). Али како је то ишло потешко («а није било ни сигурноу, а Вукова се кеса све више празнила,

' Живковића »сам ја о своме трошку из Панчева у Беч довео и овдје око по

тодине држао« = Гр. Сп. Ш, 1.