Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

52 ОДЕЉАК ДРУГИ

то се он одлучи да се уклони из Беча. Живковић истина није успео да добије другу службу, али је добио на име двогодишње плате (од друге половине 1812 до друге 18141) 265 дуката, »и с тим да очекује боља времена.«!

С Луком се Вук познао још 1810 године, и јамачно се с њим виђао · и при проласку кроз Будим на путу за Беч, и можда је тада, ако не 180 год., дознао о његову Опшшу Сличноречности, и о узроцима зашто 181 године није могао бити штампан. (Он се надао, да ће му он помоћи при писању Граматике, кад то нису хтели Фрушић и Давидовић. Дошавши у Будим, он га нађе, узме га к себи на стан, и натера га да попуни и препише свој (Опит, јер су били »неки листови од рукописа подерани, неки упрљани (н. п. он завијао у њи кобасице или печено месоу, а неки сасвим изгубљени«, «Гр. Сп. П, 375, а он стане писати Граматику.

На писање граматике Копитар га је стално бадрио: »Ви ћете све старе научнике посрамити,... Могли би је «т. ј. граматику;, ако сте сувише скромни, дати на преглед пре штампања Мркаљу, иако то по моме миш= љењу није потребно.« «Преп. |, 134. писмо од 15 маја). Вук му одговара да граматику пише, и да би је радо дао на преглед Мркаљу, али је он далеко, »а л овде имам другога Мркаила (онога Луку Милованова Геор= гиевића, што га Мркаило у Салу дебелога Зра споминњеу с коим л овде заздно живим и сваки се дан разговарам.«“ |

(С тим писмом «го мајау послао му је рецензију на Усамљеног [уношу, коју је Копитар с нестрпљењем очекивао. Вук је желео, пошто изиђе у Копитареву преводу на немачком, да је уредници Новина Српских пре= веду и штампају »да и Срблви читају и виде« реп. [, за, 36—1438. Она међутим на немачком није ни изишла, већ само на српском у Новинама Сриским, и то тек 1815 године (Ср. Сп. 1, 87.

У Будиму је мислио остати до половине јуна пишући Граматику и очекујући да се наштампа Песнарица, «коју је желео видети наштампануу, а после отићи у Карловце на зимовник. »Донде ћу« — пише Копитару — »путем тражити посана (ербски и други козкаки ствари Народњљи, коз мени требало, а онде ћу у Карловцима, као на Сербскоме Парнасу, да зимузм; да видим и да чузм шта онде учени (Серблљи раде и говоре,

а медљу тим ћу и а штогод радити, и Качића тражити — а на пролеће, ако жив будем, може бити да ћу к вама у Беч доћи.« (Преп. [, 13, 137). Али није тако било. — Кад је око половине јуна био готов с Гра=

матиком, науми да дође у Беч да је сам штампа. На то се одлучио колико ради Граматике, толико ради Песнарице, чије се штамање никако

: Држим да се само овако могу разумети Живковићеве речи у писму Вуку, од 28 децембра 1814 године: »Л самђ мо посао готово свршјо овди. Намфренје желаемо нисамљ получјо, дали су ми у новцу 265 дуката то за две године плату и сотимљ да очекивамљ боли времена«. — Преп, |. 54.

# Преп. |. 136. писмо од 20 маја. — У предговору к Лукину Опиту Фр. Сп. Ц, 375» Вук говори мало друкчије о састанку и познанству с Луком, али је он то писао после 18 годнна, и по сећању, међутим из писама се види да је то овако било.

=