Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ШЕСТА 51

За ове песме Вук вели «у предговору; да их је запамтио још из села, када је чувао овце и козе, и да их је писао онако као што је чуо да се певају. Зато признаје компетентност критике само каквој простој (Српкињи или Сарајевци, »али а се надам«, — вели даље — »да ће и оне мени опростити, ако што год, но нвиовом мнђенило, променљено или изо= ставлљено наду; брсо а, као што сам казао, певач ниесам, а друго, од какосам а ове песне слушао, до данас могао сам и свое име заборавити« (С. Н. П. Е стр. Х>. Допушта дакле погрешке у томе, да је нешто про= менио или изоставио, зато што није певач па није добро запамтио, или што их је давно слушао па поздоравио. (О каквим намерним изменама не говори ништа. Годину дана доцније, издајући другу књигу, наговештава да је било и хотимичних измена, јер вели »пћене су ове све тако напе= чатане, као што самљ ихљ а преписмвао изљ уста Срба и (Србкина и зато су правилне у смотренно говора народног него оне прве кос сам у дфЕтинству слушао, и лани овдћ писао.« (С. Н. П. 1, стр. ХГУ). Тек 1523 год. издајући у Лајпцигу друго издање, отворено признаје такове измене: »Све оне пјесме, што су у првој књижици наштампане у Бечу 13914 године, ја сам у Беч у глави донијо..... и онђе сам и писао колико сам се могао опоменути; зато су ђекоје, које из незнања, које желећи «по ондашњему општем мњенију наши књижевника, језик поправшши, ђешто и неправо написане и наштампане, које сам овђе сад поправио, као што сам од различни пјевача и пјевачица чуо да се управо пјевају.«!

У [ књигу овог другог издања Вук је од 100 женских песама из Песнарице унео 95, а 5 изоставио. Изостављене песме није унео ни у | књ. трећег издања, већ је и од ових изоставио још једну «бр: 76 41“ 800.» У Пиу Ш књигу, у којима су јуначке песме, од 6 таких песама из Песнарице унео је само једну п то у сасвим новом облику «Бој на Мишару», али је ова песма већ била унесена у [ књигу 4815 гу, која је цела ушла у друго издање. (Оне нису ушле ни у ЈУ књигу Феч 1859, која је као про= дужење овога другог издања. (Све је чекао неће ли се намерити на доброг певача, који би му их боље казао. За неке песме је заиста и нашао, а за неке изгледа да није, јер је у треће издање унео три песме из Песнарице (1 бр. :. Милошу Латинима, бр. 2. Лов Марков с Турцима и бр. 6. Удаја сестре Љубовића; у готово истој редакцији, како су раније штам= пане, са сразмерно мало исправака.

10 н пе ХХХМ. — Занимљиво је да нигде ниједном речју не говори о својој рођаци Савци, која му је — како је 1842 г. причао (Срезњевском — казивала у Бечу песме које он није знао. Можда би то рекао у предговору уз треће, Бечко, издање, као што је и обећао издајући прву књигу да ће »саставити оно из прве и четврте књиге пређашњега изданија, и додати још којешта онаково ново «на ист. м. ГХХШ), кад све три књиге буду готове. На жалост тај предговор није написан, јер с трећом књигом излање није било завршено, а четврта књига у место да изиђе иза треће (после 1846 г.; изишла је тек крајем 1562 године, када је Вук због главобоље једва што могао само о њој написати, а о 1–Ш ни речи. — С. Н. П. ТУ7, стр. ХЦ.