Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

60 ОДЕЉАК ДРУГИ

— Ићи 1о0 не мог' на сватбу, доц. нећу на свадбу бу. — Него ме е куга поморила, доц. Већ је мене 658). — (Они мисле то нико не види, доц. нико их не види 47). — Пољљуби се пак одреши, И одведе белу двору, доц. одрјеши је, одведе је, (25). — И биелећ' свое лице, доц. И белећи (457. —— А кад бише на сред села, доц. Кад су били «52. — Кроз тебе се проћи не могаше, доц, кроза те се %5%, — Да л видим шта е У бору, доц. да ја виђу шта ј у бору; Ср а имам девет браће, доц. У мен' има (6%, — Србо си ме много изварала, доц. Много си ме млада (79). — Мл то зачу комарац делил, И запроси муу удовицу, доц. Го зачуо... Па он проси (8%, — А танка предђа кидлљива, доц. Танка ми «88. — (Ој бога ми девоИко лиепа, доц. лијета ево јој (98) = У Фошопан, на извору Рашке, доц. Сопоћане Рашки на извору (| п, 1, ст, 3); Под планином голом 4 Бороговом, доц. Под високом гором (ст. 367; (С више беле церкве из облака, доц. Изнад 6 јеле (ст. 72). Пак не даде утву златокрилу, доц. Он не даде утве златокриле (П. 2. ст, 3; ег сокола счепа везирева, доц. Већ сокола «ст, за); И просу му оно сиво перје, доц. Па му просу «ст. 35»; Пак потера преко горе Шарца, доц, преко горе чарне (ст. 5% Стиже Марко у пољљу везира, доц. везира Мурата «ст. 79; Цар се на то гротом насмизао, И Марку е тихо говорио, доц. Гад се царе... Пак је Марку био бесједио (ст. 95, добу; Те и дас Марку говорећи, доц, Краљевићу Марку «стр. 109. — И поред тог од злата тепсиал, доц. И сувише 4, б,ст. 39; Ср у нега ништа више неима, доц. Јер у Зука нигђе ништа нејма; Него саблва и дебели дБого доц, Осим сабље и дебела ђога (ст. 39, 40 и 27); Пак ми кажи, за ког волиш поћи, доц. Кажи брату (ст. 59»; Братац сео у том непослуша, доц. не шће послушати «ст, 68; Кое е мом дљувегиа, доц. Које ми је суђен «ст, 85; Оно ти е судвен дђувегил, доц. И то ти је (ст. 99; ИМ набНпосле старац Мустаф-=ага, доц, Најпослије (Ст. 1079: Тад се она и сама подиже, доц. Ђевојка се (ер 2» ад сватови сви у глас викнуше, доц. А сватови (ст. 122). -

г) Због ових измена ритма ради цео стих је понекад добио друкчији облик: Како с она изтопила груда сниега, (Онако се срце мое топи за тобом, доц. како с топиона... "Нако с топи срце моје... (62). — Судиал им онда проговори, доц. Ал говори честити судија 699. — И девоћке све к небу поглаше, доц. Све ђевојке к небу погледаше 699. — НШљему мома одговара, доц. Ал говори млада мома (66%. — Милица им на то одговара, доц. Ал говориМилица ђевојка (09. — На то Милљђа нвему одговара, доц. Мара њему тијо одговара 46). Милош нБбима на то одговори, доц. Вели њима војвода Милошу 4. 1, ст. 14: Кад Латини то чудо виђеше, доц. Кад то виђе господа Латинска «ст. 787; Тада Милош ситну кнђигу пише, доц. Милош сједе