Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

62 ОДЕЉАК ДРУГИ

ту Заменио је једну реч другом, литерарнијом: (Она одвећ мило стива, доц. (Она кучка милостива 692. — Зовни га, маџко здравлља ти, доц. Зовни га, мајко, Бога ти (32).

д) Изоставио је стихове што нису за штампу: Беле доџке два сива голуба, Кад говори канда голуб гуче 4, 6, ст. го и 27.

ђу Изоставио стихове као сувишне: И судии све редом казаше, доц. Судинамачестити судија! Ми тројица путем путовасмо. Путујући сретосмо девојку, Стадосмо је даром даривати, Један даде струк ситна босиљка, Други даде зелену јабуку, Трећи даде златан прстенс руке; Суди нама чија је девојка: (Сви ови стихови налазе се раније у причању самог догађаја, па му се учи= нило да је сувишно још једном их понављати.

(Обратно овоме у Песнарици има три стиха: ИМ у кнбизи нрему обавлђуе Како су га Латини метнули Неправедно на дноу тамницу, а доцније место тога има само један: Све му каза што је и како је «1, 1, ст, дбу.

Ако се овоме дода, да је још на неколико места на то замењено са тијо (8, 16, 40, фл, 99, П, 6 ст. бо и 86, алии у Песнарици има и тио: и, 44, 98), да је пак замењено са па 47, 28, 35, 44, 62, 83, 100, Ц, 6 ст. 89; али је и доцније доста пута остављено пак: 17, 28, 35, 44, 62,

74, 89, 97, 200», ил — ал (54), пеш === гије 62, 85), нит — ни «у, како =— као (4, Тошт — још 69, 13 49, 0 — ој ду, пол — по 47, Ц, 6, ст. 377, шатор — чадор «77, алиима и шатор: >» и весела-веселја

(56), онда је речено све, што би се имало рећи о разликама текста.

Напред је речено да је по свој прилици три јуначке песме наштам= пао у трећем издању по оном тексту какав је овде у Песнарици, дакле како је сам упамтио, јер разлика великих нема (у колико их има горе је поменуто), сем једне једине у песми Лов Марков с Гурцима.: Али за

! Ево је: Кад то виђе Мурате везире, Врло му се жао учинило, Пак он узе Маркова сокола, Те га удри о јелу зелену, ИМ преби му оно десно крило,

Па обрну кроз гору зелену

(Са својијех дванаест делија, (Стаде писка Маркова сокола

Као љуте у камену гује,

Марко узе својега сокола,

Пак му стаде завијати крило

И с љутијем гласом говорити:

» Тешко мене и тебе соколе,

»Лов ловећи с Турци без Србаља, »Лов ловећи, криво дијелећи !«