Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ШЕСТА та. 63

три песме нашао је бољег певача, него што је сам био, а то су Же= нидба Тодора од Сталаћа, Смрт Јова Деспотовића и Бој на Мишару.

Песму о Мишарском боју Вук је можда чуо од самога Вишњића или од кога другог певача, и сад је у Бечу по сећању записао. Дошавши сад у Срем, он је у Шишатовцу поред других песама преписао од Виш-= њића и ову,“ и штампао је у 1. књизи 4815) с напоменом: Една е пћена о Мишарскомљ боло печатана у малоћ пбенарице, но будући да е ова са свимљ другчја (и ово е прави оршналљ;, зато нека се и она напе= чата.« Не само да је Вуков текст много краћи од Вишњићева «78 стихова према :89у, него и других разлика има толико, да се не могу побројати, већ се оба текста паралелно у целини штампају овде у додатку. Разуме се да ни Вишњић није своје песме увек једанко певао, н. пр. она епи= зода о сабљи Кулиновој, које у дужој песми нема, свакојако је Вишњи= ћева, а не Вукова, али опет толика разлика између њих мора више пасти на рачун Вукова памћења него Вишњићева различног певања.

И за песму Смрш јова Деспошовића нашао је бољег певача. (Обе су песме једнаке, само је ова друга разговетнија и потпунија, па према томе и дужа (14 стихова према 76). ИМ од ње се штампају упоредо оба текста у додатку, да би се јасније виделе разлике. Док код претходне песме разлике у тексту нешто падају на Вишњића, а нешто на Вука, код еве све иде на рачун Вукова памћења.

Женидбу Тодора од Сталаћа добио је доцније од некога, али сасвим различну од његове. То је нов варијант, који је не само развије= нији и пунији, него у опште толико различан да је то сасвим друга песма о истом предмету тако, да се оба текста не могу упоређивати. Бук је доцније штампао овај други текст. И у овој песми има код Вука прилично стихова, које би добар певач друкчије казао, Н. пр. Кад се зонак беше понапио, Тад му поче маика говорити, (О мо синко

Тодор од Сталаћа. — За лвепоте и младости твое. — Него очер а по подне предњо Преко реке студене Ресаве, И ту надђо тридест деволка. Кое платно и предљу белвау. — Али ћу

маћко а узети, Ил узети, ил ме бити неће, Њњега мака на то советуе: Продњ се, синко, прошене девоћке, Ни е шала Кралљева е снаа. — Кад му слуга опреми дората, (Он изиде и уседе на нега.

Ф

Тад“ се везир диже с делилма Пак отиде, а остави Марка. (Оста Марко у гори зеленом (Свом соколу завитшоћ. крило

Кад соколу он завио крило, и т. Д.

2 И] о томе је писао Копитару: »Последнња шесна (на стр. 17) о смрти Кулин= Капетана, има сад код мене са свим другчија већа и лепша отђ оне: Чедан слвепац из (Сербије мени шевао), но може за сад и та поднјети, а ова ће бити друга други пут.« = Преп. |, «51. ј