Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

64 ОДЕЉАК ДРУГИ

— И медљ нђима лепу Иконио (раније има дилберу. Тад с он онак болестан учини. — Довати ми едну чашу воде. — А дората не смем одседнути, Србо има хрдваву науку, Кад се саше неда се узати. Сажали се на то Иконил, Пак му тихим гласом одговара.

Песма о омрти Ђуше буљубаше тако је слаба да је Вук доцније није унео ни у једно издање. (Она не само што је врло кратка «46 стихова) већ у њој нема никакве поезије, а приличан број рђавих стихова. Њена је садржина ово. Српски капетани пили вино на Забрежју и међу њима Лауд-=Генерале, А када се добро понапише, и винце им улегло у лице, а ракија стала беседити, пита ђенерал »Нив л' маика родила онака М мужкием опасала пасом, Мли сестра однђилзла брата, Без колевке на десници руци, И на чистом крилу деволчком: Да му дадем воиске ичжебане, Пак да оде нахии Соколскои«, да по= хара два села и да ухвати или да погуби Ђушу буљубашу. «И би нљему место извадио, Код Цесара код цара нашега.« (Сви су ником по= никли и у земљу погледали »Како трава на завитке расте Као доике у младе девоџке, Чл устаде Фенрих од Гараша, пак он гонак поче говорити«, да му давојске »Ама вопске из Србски Фраиџкора«, он ће то учинити. Лаудан једва дочека, да му војску, ион оде, и попали села, убије Бушу и одсече му главу. |

Хасан-агиницу је Вук и први и други пут штампао по Форти= сову тексту. Важно је знати како је Вук схватио, и како је поправљао Фор= тиса 1814, а како после 1840 године, зато се у додатку овде штампају паралелно сви текстови.

Из овога што је горе речено о тексту песама у Песнарици види се да су женске песме боље записане него јуначке. Да не буде томе узрок што је за женске песме ту била и (Савка која их је могла више знати од Вука и која му их је и казивала ба можда и поправљала оне које је Вук сам знао, док је код јуначких песама Вук био остављен самом себи. За свих ових седам песама Вук би доцније рекао да су од рђава певача, а тај рђав певач у овом случају био је он сам.

Ш Тобожње побуде да изда Песнарицу.

(О побудама које су га руководиле да изда Песнарицу говори Вук у Предговору:

»Прис осам година а сам чуо у Карловцима Сремским..... гди зах= теваше Господин, садашнњи Архимандрит, Лукиан Мушицки, да му напи= шемо, ако ком зна, прости песама Сербски.« Мако је тада знао и много

1 »Рђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено је другоме пева и казује;

а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама, које он зна. — С. Н. ТИМ етра охехехе