Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

66 | ОДЕЉАК ДРУГИ

викнути дисте, да почне више лљубити ону жену, за ко му само други казуло да му е маИка, него ли ону, из ког е оно персило сисалоћи млеко познало битие свое.«

После овога одређује у којим је крајевима српски народ најбоље очу= вао свој национални карактер и најчистији језик српски, па приводи велики број словенских личних имена мушких и женских, која се у тим крајевима употребљавају у место јеврејских, грчких и др. по другим крајевима.

» Овакова, и овим подобна, размишлљенил и расуждениа. дала су мени повод, да ову малу простонароднљу Песна= рицу издам на свист.

Како овако представљање постанка Мале Песнарице није тачно, потребно је било изложити га у оволикој опширности, да би се могло показати, шта је нетачно, зашто је неискрено, и зашто је овако написано.

Врло је сумњиво да је Вук у Србији нашао и читао Качића, Горе смо видели (стр. 49) да Вук сам вели како је Копитар, наговарајући га да пише песме, доносио му и Качића. И Копитар у једном писму вели: »ја сам њима Фрањцима) причао, да сте ви читали Качића, « Фреп. ! 34) Нигде из писама, где се помиње Качић, не види се, да је то раније Вуку било познато. Према томе велика је вероватноћа да је Качића први пут видео у Бечу у Копитара. — Ако је то тако, онда се у Србији није могао сећати Мушицковог тражења народних песама, већ тек у Бечу. (Он мало нејасно говори о том тражењу: »ја сам чуо... зди захшеваше.... да му напишемо«, и да доцније није изрично то тражење потврдио " Фр. Сп, Ш, 65), могло би се посумњати да ли га је уопште и било. Помињање немачких песнарица несумњиво се односи на Хердерове Снттеп дег МајКкег, које му је Копитар показивао. — Може бити. да су руски војници донели у Србију некакав »Россиски Песенник« и да га је Вук од њих или од кога другога набавио и читао. Ми не знамо да ли су то биле уметне или народне песме. Ако су биле народне, то је могао бити зборник Кирша Данилова Древнна россиискал стихотворенја који је изишао у Москви 1804 године, Али било ма шта, он је то читао онако, као што је читао и сваку другу књигу, која би му дошла до руку. А што вели да му је читајући њу дошло на памет да се запита, да ли (Срби имају песама или не, или су их имали па се заборавиле, или их и сад имају, као што га неки знаци на то опомињу и т. д. то је просто којешта! (Сам неколико врста пре тога тврди да су Качићеве песме

1 У једном писму (го, УМ, 1814) у коме пише Копитару, да ће преко Темишвара ићи у Карловце, Вук вели: »донде ћу путем тражит посана Сербски«, па ће зимо= вати у Карловцима, да види и чује шта ту учени (Срби раде и говоре, »а медљу тим ћу и а што год радити, и Качића тражити«. (Преп. 1, 137). — Ако се под овим мисли тражење песама којих има иу Качића, онда је незгодно речено, јер горе већ говори о песмама. Да није мислио да тражи доле саму књигу (јер Копитар није радо давао на послугу своје књиге), да спрема издање ћирилицом (о чему му Копнтар и говори у писму, на које је ово одговору, па што би је тражио, да је већ раније своју имао: