Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

68 ОДЕЉАК ДРУГИ

Вука у Копитара,“ па је Вук хтео дати свему одушке у овом предговору, а није умео довести једно с другим у склад и повезати све у једну целину.

Да Вук издајући ову Песнарицу није знао ни њену вредност ни зашто је издаје, то се види из његових речи у предговору. (Он је мислио да кад други покупе и издаду песме из осталих крајева српских, као што он то сад чини са песмама из Гршића, »онда ће се кои нађи, коега с Бог даром Песнотворства обдарио, и дао му случаи да може на Латинском, или на Шњемецком езику правила тога разумети; онаиће покупити сва ова собранља и претрести; а неке песме и сам по вкусу и по начину рода свога сочинити, и тако од сви они мали собранђа едно велико цело начинити« «С. НП. 1, 1). Песнарица је дакле грађа за будућу велику Песнарицу коју ће неки уметник-песник саставити. — (Откуд њему овака идеја! Да не буде и ово мутан рефлекс разговора с Копитарем који му је причао како су Илијада и Одисеја постале од песама које су свака за себе кружиле по народу, па их Омир саставио у једну целину:

Али опет једну страну важности народних песама осетио је Вук и сад боље него ико. (Он вели да је уз женске песме додао на крају и неколико мушких, које се уз гусле певају »и косе у себи као неке повести содержавајо;« могао би их, вели даље, додати и више, али се боји, да му се какав »нове моде« (Србин не насмеје што издаје »слђепачке песне. А мени се чини, да су оваке песне содржале, и саду народу простом содржавако, негдашнђље битиес Сербско, и име,«

Нико од савремених (Срба није ово видео у народној поезији, а да с ове тачке нису могли, као странци, гледати на народне песме ни Ко-

питар, ни Грим, ни Гете, разуме се само по себи. Вук је дакле био један једини.

Ш. Одзиви о Песнарици.

Како је мала српска читалачка публика примила Песнарицу, ми би могли дознати само из приватних писама, јер критике уопште тада у српској књижевности још није било, а ни Давидовићеве Новине још нису биле увеле рубрику »смесице књижествене,« и само су доносиле понеки књижевни оглас или позив на претплату. (О неписменој Србији, која је тада преживљавала ужасне дане поновног ропства турског, не треба ни говорити. Али да она ни код Срба у Аустрији није направила никакву сензацију, то је више него сигурно. Читалачка публика, иако је знала за народне песме, није имала ни мало укуса за њих. »Учена« класа оду= шевљавала се Мушицким и другима који су певали класичним размером и славенским или славено=сербским језиком, а грађански сталеж, трго-

1. пр. оно, што говори о школама да се учи и сад као под патријархом Арсенијем, истоветно је с оним што Копитар тражи (у рец. Новина Српских) да се из основних школа избаце Часловац и Псалтир и уведу књиге на народном језику.