Жидов

»Gospodine, moj sin hoće da za Palestinu podje u rat. Uzmi Ra, molim. Mi smo. od onih, koji su u Palestini živjeli od kuluke i ljudi poput tebe drže. da v haluka naš vječni udes i da uajm je y .ona sveta. Ali nije .ko. Moj će sin u ime Boru poći u rat, prolije val će svoju krv. ako bude nužno, i time vam dokazati, da je Palestina nama toliko sveta kao i vanfe. ' Poljubio je svoga sina i otišao, ne priuštivši osudina ni poßleda svog.. .Sin je ostao kod nas i upirao sve sile da bude kao j svaki dnißi valjani Vodnik. I, prvo vrijeme bilo je to za uj veoma teško. Bio je od prirode slab i boležljiv. Nje Rov a se slabost uvećala, jer nije mogao da se privikne našoj hrani, morat; šni da jedemo trefa; jer nam nije uspio pokuša. 1 : du uredimo kašer kuhinju sa vlastitim koIjićetn.' "» AH nukot nekoliko dana bio je Wertheimer odjednom m dfußaćiji. Obrijao se. pajese je odrezao, poće je da jede, nije se više klonio svojih Ur.igoVa i za večernjega odmora sjedio je s ostalima i nievao, '»s.ao je uopće tniioßo pristupačniji, jači i okrutniji. ♦ Jedno;., dana primismo zapovijed za odlazak. Zapovijed glasila; s/utra će se dići sidra. U,velikoj Ine, s' iše se naši momci. Netko je razglasio, da koifiau . namjerava, da nas pošalje na palestinsku fron u To'je bila želja sviju nas i zbog toga smo vjerpvali u to. Sve do n kasnu noć odzvanjale su pa e. unske pjesme veselja i čežnje, plesali smo palesi uske plesove, plamenu ponosni govori odjćkimSc . Bijahu tu dr;ige djevojke, koje su nas sprovelo ej brodova:' bile sn tako radosne, kao da su svakoga.' časa spremne, da umru za domovinu. Ali WerMiei.ner nije bio medju radosnima. Kad sam se prije izlaska sunca vratio u moju krmi.;! , opazili ga. • »Što radiš ovdje? upitao sam ga. zašto nijesi ondje kod ostalih?« Mislim na rat. Vidim vatru... i bojim se ' Ti se dakle bojiš?!... Ali sad je već prekasno. On osjeti da sam ga krivo razumio} pa mi odmah; odgovori. V. •> m ; T ■ AT T'vr v|| -Ne, ne, gospodine. Ne bojim se opasnosti. A ni smrti,.. Bojim se, da ne bili možda mogao podnijeti to iskušenje, da ne/ bih bio dovoljno jak... A moja slabost naniiela bi sramotu čitavoj legiji... Ta mi idemo, da se borimo za domovinu...« Svjetovno sam mu. da podje spavati i da zaboravi sve miti? na slabost i plašljivost. ♦ Biii sii.o u Oalipolju. izgubili smo mnoge od naših d(rugov.i; mnogi su pali, mnogi bijahu ranjeni, a drugi ooohše. Mnogo puta bili smo napadani jelkom vatrom. Medju nama bijahu mnogi hrabri, ali bijaše takovih, koji su'bili slabi i kukavni. Vladanje V/eriheimerovo činilo mi se ponešto naročitim. Bilo ga je ,w; '■■■ .1 prozrijeti. Kad je bio stavljen pred koju opasnu zadaću, izvršio je svoju dužnost bez radosne buke, ka o sn to inače činili naši smioni momci, ali i bez svake žalbe. Bio je uvijek tili i zadubljen u misli. Cinik) se, kao. da njemu samome nije jasno: da U da se boj; ili ne. Možda je zaista bilo tako. Tek konac nam je pokazao istinu. Bio je jedan od najljepših junskih dana. Zemlja se okitila zelenom travom. Sunce ju je milovalo toplim tracima a ljudi ,su se pripravljali na »teški boj u poljanama Oalipoljav, U. prvim jarcima zatražiše novu pošiljku municije i živeža. Dvije natovarene mazge bile su pripravljene, ah je valjalo nekoga naći. tko će ih provesti bojnom linijom. Trebalo je naći nekog odvažnog. tko bi se usudio na poljp izloženo bojnoj vatri. A neprijatelj je, neprestano bombardovao upravo tiil otvoreni kraj. Prelaziti tim poljem, značilo je gotovo ići u sigurnu smrt. Vojtici! vikne časnik, prednji jarci trebaju oružja uo s.e usudjuje, da mazge odvede onamo? Kng'.ezi, Indijci i Židovi stajahu šuteći. Sunce je u svakome, probudilo nadu u sreću i veselje u budućim danima, a sa blizoga polja, koje je bilo prekrivenu ljudskim i životinjskim Iješinama, dopirao je smrad smrti. i nitko se nije medju vojnicima našao, tko bi se bio usudio. Časnik pogleda svoje ljude i rekne još jednom; Tovar mora da se dopremi na odredjeno mjesto. Ni, dopremi li se propali su drugovi vaši u prednjim šahčevima ... Zar se medju vama ne će nijedan naći?' , Svi su šutjeli. Iznenada istupi Wertheimer iz -zadnjih redova. Bio je sasvim zbunjen. Činilo se, . , - V« ■ •* ;

kao da se stidi osjećajući, da je toliko oči upravljeno tip nj. Približio se časniku i rekao: • Pošalji m enel I ».kad se VVertheimer pojavio na poljani, počeo je neprijatelj još jače da bombardira to mjesto. Neprestano padahu teška taneta i eksplodirahu s jakim praskom i grmljavinom. Gvozdeno triješće od granata, kamenje. Krom ade zemlje sve se to uz fićuk i tulenje izmiješalo. Gust. crn dim sta'ao je poput stupova nad zemljom i prodirao u pluća ljudi, da ih otruje. Mazge su se opirale i nijesu htjele da idu dalje, ali mirna i sigurna ruka \Vertheiinerova silila ih je naprijed. Koracao je* potpuno mirno, nije gledao ni desno ni lijevo i nije se. obazirao na taneta, što su padala i eksplodirala oko njega. Sa obih strana gledali su ga vojnici, zaustavivši dah i govorili: »Hrabar je... Junak!' Još nekoliko koraka i VVertheimer bi došao do sigurnog zaklonjenog jarka tu! iznenada se zanjiše. uskoleba. htjede naprijed i padne. Ljubežljive ruke pružiše se prema njemu, prihvate ga i povuku u šanac; i mazge zakloniše. On je izvršio svoju dužnost, ali je morao zato.dada svoju krv. PredveČe nije više’ bilo nade. da će ostati*na životu. Bio je miran i nije se tužio. .Parobrodom trebao je da bude prevezen u AJcksaudriju. Na rastanku reče mi svojim toplim glasom: >Gospodine, sad se ue ču više da bojim.» I nije ništa dodao. Bilo mu je preteško govorili. Prošlo je nekoliko nedjelja i javiše mi. da je VVertheimer umro u Aleksandriji. Prošlo je opet nekoliko nedjelja, kad mi stigne pismo od njegovoga oca. u kojem me je molio, da mu pošaljem. teiilin njegovoga sina. U ovome pismu nije bilo ni traga kakovom jadikovanju ili izričaju bola. Haluka-Židov iz Jerltsolima dokazao je svoju ljubav za krec Jisrael.

Bernard Shaw i Henri Bernstein

Francuski dramatičar, Židov, Henri He r liste in, istupio je u jednom članku u pariškom »Temps-m veoma oštro protiv Bernarda Slia\va, koji je u razgovoru s jednim novinarskim izvjestiteljem govorio o »provincijalizmu francuskih pisaca i o zastoju u francuskoj drami. Bernard bhaw odgovorio je Henri Bentsreinu jednim pismom, a »Morningpost« je donijela nekoliko interesantnih odlomaka toga pisma. U pismu veli Bernard Sha\\, da se Henri Bernstein ne treba osjećati pogodjenim, jer on je Ž i d o v, a ne F rano uz. On je posvema orijentalne. Zapadni su narodi, uporedjeni sa Zidovima, parveniji, barbari. Pa ako Bernstein kao Židov i idealista poštuje one zapadno e\ ropske rase, klanja se krivim bogovima; plemeniti je slabost Židova u tome, da svoje ideale čine kumirima. Može Francuz da bude i glup, Židov će se pred njim sagnuti i obožavati ga kao zjatno tele. Bernard Sha\v završava svoje pismo tvrdnjom, da Henri Bernstein za prosječnoga Francuza ne može biti drugo no nametnik, orijentalni parazit, ukratko Židov. Henri Bernstein odgovorio je u jednom pismu, da je Sha\v morao dva mjeseca razmišljati o argumentu za svoj odgovor, dok konačno nije našao jeftini židovski argumenat. On, Bernstein, je dosada u Sha\vu gledao atletu, koji je od tvrdje materije nego koji Francuz. Odjednom je Shavv odao, da je van redno ljudski nastrojen. Zatjeran u tjesnac, denuncira svog protivnika, kao stvora, koji se ne snalazi u nacijonalizmu, kao Židova . Bernstein naziva Shavva socijalističkim multimilijomirom i antisemitom*, pa završava: »Kad biste vi. Bernard Sha\v, bili pjesnik, a ne tek velik virtuoz, a katkada i velik brbljavac, vi biste se pozabavili mojim argumentima, a ne mojim nosom. »Judische Rundschau dodaje uz ovu noticu: »Osjetljivost Bemsteinova, čini nam se, da potvrdjuje diagnozu Sha\va, koja u sebi nema ništa, što bi protivnika degnidovalo i vrijedjalo.« ■*' ' ** 9 • *, Novt omladinski tjednik u Palestini, Od nedavna izlazi u Palestini u redakciji Ben Klie z e r a a u nakladi »Maareca omladinski tjednik Ben Arcie. Dosada su izašla tri veoma ukusno opremljena sveska. Ovaj če tjednik jamačno naći mnogo i a galutu. _ (Ziko)

„De r Jude“

Naročiti svezak posvećc i oranju: Antisemitizam i židovska nacionalnost* Sadržaj toga sveska, koji izlazi za koji dan, je ovaj; Arn o 1 d Z\ve i g. Židov u njemačkoj sada njici; jlermann S.tehr, Bilješke o antisemitizra Otto Flake, Antisemitizam i budućnost; O; O. H. Schm i t z, Poželjni i nepoželjni Ž\. o\ 'A olfgang Schum a nn, Njemačka i ži Jo, ' 1 »krivnja' i zauaća: \Vilhelni Mic he I, Nijuu Židovi; fj ustav Krojanker, Put do nijem-, v Alfons Pacquet, Narodi i Židovi: Margare Su srna ii; Most, nadalje imađe u tom br »ju č! uaka Jakoba Wasser mauna, Leona Bi um, vodje francuskih socijalista, o Francuzima i Žid< vima, Bernarda Sliavva (otvoreno pismo iionr Bernstein-u). lieiuridia Manu a. Hansa oos 1. r a, Hudolfa H. B i n d i u g a i Martina B u t>e ra. I svesci ima dva odlomka iz dnevnika Josefa ’(rnr peldora (Port Artur i Oalipolje U rubrici bilježaka pišu km ii 1 ud\v i g. oni d d e (Ispricivi i neispričivi mišci iitizam). Han Ko h n (La nuit curde) i Morio «i u I Jste i n. Ovaj svezak Der Jude-a< sopisa, koji je nn rao zbog financijalnili teškoć, obustaviti izla/ci; izdaje ugledni izdavački zavod Jiidisch.-r Verjag Berlin NW 7. Dorotheeustrasse - a stoji sveg 2.80 maraka. Toplo preporučamo va.Kome ovt.j od lični prilog k problemu antisemitizma i njegova od nosa prema židovskoj nacionalnosti.

Nove Knjige

Da bi naše Čitaoce informirali o židovskim u Kamu, što su u zadnje vrijeme izašle, donosit čem redovno popis nekih knjiga, koj_ uijcsino dosad ob javili, a koje jamačno interesiraji naše čitaoce. U. knjige je označenu cijena i adresa izdavača, cL interesenti mogu da nabave poru iie knjige. neke knjige ćemo se naknadno j< osobno osvrnut 1 ♦ MAX BROD; Renbeni, Fiirs der Juden (roman Knrt Wolf Verlag, Leipzig, olati M.) HAMISCHMAR. voni Leh< V; 1 er‘- i Hlau-VVeiss. (Izdanje; Bunde;- mg filai Weiss, Berlin SW 19, Seidistratv 3; cijena 3.50 HR. ARTHUR RURPIN Hic Landwtscltahliclio Kolonisation der Zionistisclin Organisatiou io Palastina* (Verlag Aufbau K ..Berj.n V 15, Melnekestrasse 10; cijena 3 M.) S. DUBNO\V; VVeltgescbichte des jMdisd« Volkes (10 Bande. Izašla dosad 2 sveska. Inft- m..čije daje Jiid. Verlag. DR. FEI.IX PINNFR: Da> neue Paliistifla, Volksvirtscliaftliche Studien (R idoli Mosse Verlag Berlin; cijena 2.5 M); niz članak;, iz Derane; Tagblatt -a. JAKOB KLATZKIN: Thetl.mti.m (hebrejsk s D’\vir-Verlag, Berlin. PROF. DR. H. STEINTHAF. Ueber Juden umi Judentnm. (Popelauer-Verlag, Berlin; 111. izdanje platn. izd. M. 7.00.) J. TRUMPELDOR: Tagebacier und Briefe, eh judisches Helđenepos. (Jiidisctaer Verlag, Berlin N\V 7, Dorotlieenstr. 35.) Ueb< rseizt nad eingeltit. von Miriam \Vilensky; 415. str. (Pappband M 6.503 J. SCMFFTFI.OVUTZ: Alt * P ilestinensischer Bauernglanbe in religionsvergleichender Belcuchtmig. (Ml. str. 181. Vel. S° broš. M 9-50; plat-11; Orient-Buclihandhmg. Heinz Laiaire, Hannover Rathenauplatz 5.) OFORO JACOB: Der Einiluss des Morgealandes aut đas Abendlami. vornehmlich \viihrend des Mittelalters (98 str. 8°; broš. M 3.30, polupl. M 3.50 Orient-Buclihandlung, Hannover. ALTHEBRAISCHE- INSCHRIfTEM , VOM S! NAI. Alpliabet Textilches Srra.iaiches mi; Folgcrungen von Hubert Grlmnie. VUt 34 Taftln und zahlreichen Textabbildunget • (99 str. 4°, Papp-. M 12; Orient-Bnchhandlnng, Hminuver.) B. MORU?; Arabien. Suhieit zur phvslka; schen und historischen Oeographie des I.andeš. 1 Nordarabien; 11. Das Land Ophir* Mi* 2 Karten um 38 Abbilduugen auf Tafeln. (133 str. 4*. broš. M l a polupl. M 16. Orient-Buchhandlung. Hannover.) RUDOI.F SEIDEN; Dne niichsten MdgUchkeUet iiir Industrie. Ge\verbe und H.mdei in Palastina (broš M 0.70. Orient-Buchlianglung. Hannover.) HANS MUCH: Rlngs um Jerusaletn. Mit 24 Ta feln orientalischer Baukilmst (Broš. M o, platno M M. Eichorn Verlag. Dacjha bei Mimchen.)

6

»ŽIDOV r

-IK£S.