Жидов

O sefardskom pokretu

■OLOMON J. ALKALAJ,

BEOGRAD

lialna vitalnost sefardskog Jevrejstva počela je u reme da se nešto jasnije opaža po izvesnira koleklifestacijama, koje, i ako dosta skromne, ipak nabudjenje loga dcla jevrejskog naroda iz jednoga le ravnodušnosti prema svemu što premaša granice h individualnih krugova. Pojedinci u ogromnoj vetu sebe u središte tih krugova, a periferijom njih,oaitaju bilo samo svoje lične sopstvene, bilo i fami•ese. Malo je njih koji u okvir svoga kruga unose i rimitivnih komunalnih interesa. Još je manji broj u svesni velikih ideja i pokreta u Jevrejsitvu i njevnih podviga; starih, od večite trajnosti i dejstva i le mamjeg značaja i vrednosti. Koliko li je varvarištva na njihovom žaru sagorelo i izčezlo, a koliko ga ima da se pretvori u dam i pepeo! i znači obnovljenje Ercc Jisraela; šta znači oživeli km Akodeš; šta znači ponova sazidani Hram ijee i znanosti? rdi, današnji Sefardi, da ne umeju uzeti udela i ešča u pripravljanju i davanju odgovora na- ta li se pomiriti sat inkviritprskim točkom sudbini, sa njime i nadživeti ga, kao što su to činili sa točne španske inkvizicije Protci naši prc nekoliko se borili ne za sebe, nego za> pokoljenja, koja su vala; a u neravnoj su borbi podlegali kao heroji i se iz nje spašavali kao heroji izgnanici. Svakopretp ostavlja li da ćemo mi, današnji njihovi povoj liniji, jadikovati za tim, što nam sudbina odust da radimo na množenju i veličanju nasledjenoga 3 ostade, istina, njihovo ime i slava da se njima li nas sreća ne posluži da i mi mogadnemo stati u ostalim saradnicima na stvaranju i formiranju uvek savršenijih jevrejskih i opšte čovečanskih vređno>sa jedino neda se živeti. On, sam po sebi, zgodno riti da se otmeno propadne. VTek u vezi sa budjepenos može biti od! koristi i dali podstreka za pre svega .opravdan, i ako se razumno u pogodpotrebi kao oslonac za motornu polugu savremenug pravdano«! sefardskog pjonosa priznata je od celcg nentima, koji ne ostavljaju ni jedne kapi najrazmnje. Treba se seliti one velike serije učenjaka, ara, rabina i narodnih v.odja, koji sačinjavaju čii na nebu Jevreja u Španiji i Južnoj Francuska;, ijnija zvezda bila i ostaje za navek neumrli Rabi ram Majmon Rambam (1135. —1204.).*) odnosi i o njemu je rečeno; »Mimoše ad Moše lo še. ! ) progonstva Jevrejai iz Španije (1492.) u toj je zemvisoko uzdignuta zastava jevrejske religije i učepošto je pre 4 stoleća bio porušen sefardski cenlejskom Poluostrvu, stvorio se veliki eškenaskt očnoj Evropi, koji je do najskorije prošlosti predni rezervoar naše narodne energije ... a ogromna odne snage, skrivene u Ruskom Jevrejstvu prelau Ameriku u zemlju slobode i povoljnijih spoljmh u Sefardi, pretrpivši teški udarac izgnanstva, raso svetu i razdelivši se sada u još manje deliće, ama, gde su nalazili utočišta, te su morali ispuih ruku izvore nauke i prosvećenosti, to su oni prvih 150 do 200 godina posle katastrofe u Špaali još po nešto od zaostale u njima životne enerraestimice ističu pojedine ličnosti od inicijative i da na polju socijaino-nacitjonalne delatnosti, : s pravom reći da su prvi pravi impulsi za dagnje jevrejskog nacionalizma pa i cijonizma poi sefardske strane. Kad je reč o istoriji cijonizma preći ćutke i ignorisati njegovu genetičku klicu, voj polovini XVII. veka bacio na plodno zemljište ki nacijonalni radnik a rečju i perom neobično dski rabin u Amsterdamu, čuveni Menaše ben 1606.—1657.). i Sokolov u svojoj knjizi »Istorija Cijonizma«') s Svetskoga Rata, početni deo njen posvećuje (a znamenitog čoveka i značaju njegovog proročonponovanog iz čiste religijoznosti, mesijanskog budne nacionalne svesti. ►ba Jevrejima je u Engleskoj bio zabranjen boraa Menašeova je ideja i težnja bila da baš od iejstvuje odobrenje da se u nju mogu Jevreji na:em broju, kako bi se moglo pripremiti ispunjenje proročanstva, po kome če jcvrejskom narodu biti atak u Palestinu, samo ako prethodno bude bio ćelom svetu, od čega je Engleska do tada činila navodi u svojoj »Istoriji« još nekoliko ličnosti na 3njentu u Turskoj —, koji su svojim radom u ni XIX. veka prethodili današnjem cijonističkom ročito ističe Sau 1 a Farbi iz Damaska i njeHajima, Solomona, R a f > i 1 a i Moše a. Sokolov na kraju svojih razmatranja o njihovom radu punog po žrtvovan; a i samoodricanja, »oni Munz. »Moscs ben Maimon (Maimoniđes). Franki. Verlag von J. Kaufmann 1912, ojsija (Proroka) do Mojsija (Majroonidesa) ne bi 4ojsdje. Dubnow. Die Grundlagen des Nationaljudentums. von J, Fricdlander, 1905, Judischer Verlag Berlin. Verfassers zur deutschen Obersetzung 1903, i Sokolov. Gcschichte des Zionismus Aus dem enrtragen vom Prof. Stefan Kofer. Internationaler lissancc« Wicn 1 etc.

imaju dvogubo pravo na našu pažnju, prvo u svome svojstvu kao Jevreji državnici, i onda kao mučenici za Palestinu«. Sokolov se zaustavlja i kod dvojice hahamim iz samog Jerusolima, a toisu Rabi Moše Mordchaj Mejuhas i Rabi Jisrael Jaakov Algazi. Obojica pripadaju više drugoj polovini XVIII., a samo prvim godinama XIX. vekat Po njihovim oacionalno-palestinskim težnjama i po njihovom tretiranju palestinskih pitanja »sa jednog višeg gledišta i sa Mealnijeg stanovišta«, obojica se s punim pravom moraju smatrati pretečama i pripromaocima današnjeg cijonizma. Medjutim, dekadencija, koja sputava sefardski duh u pogledu inicijative i stvaralačke energije na svimai poljima, duhovne delatnosti, dostigla jc u naše dane svoju kulminaciju. Ali »gde nesreće tu i sreće ima«. Sreća je u tome, da, se iz svesti radja saznanje, iz saznanja razlikovanje dobra od zla. A medju Sefardima ima mislilaca, koji vrlo dobro znaju koliko je bilo poleta' i veličine u njihovih predaka, a svesni su u isto vreme skučenosti i sterilnosti suvremenih generacija. Došlo se, tako, do te tačke da se moglo uvideti i utvrditi kako smo s jedne strane nemoćni da pod sadašnjim okolnostima aktivn,o sudelujemo i uplivišemo na dalji napredak jevrejskog duha u pravcu viših kulturnih manifestacija, i da s druge strane dobrotvorno i neposredno sarađjujemo na obnovi i izgradnji naše stare i svete postojbine. Situacija je već postalai ncpodnošlijva svojom zagušljivošću. Oseća se da nas, tako reći, biološka potreba upućuje da potražimo čistiju, ozoni sami atmosferu, kako bismo se otresli one indolentne inercije u koju smo zapali bili ne svojom krivicom, već nemilosrdno gurnuti fatalnošću dogadjaja. Interesantno je razmotriti okolnosti, koje ovu našu sudbinu malo bolje rasvetljuju i čine ju razumljivijom, ia koje su različite prema geografskim dužinama i širinama gde Sefardi danas žive. Na Orijentu, na primer, ima medju tamošnjim Sefardima, istina, vrlo istaknutih, neobično otmenih i uglednih ljudi na najvišim društvenim i političkim položajima u opštini i u državi, kolja ih kao svoje zaslužne grudjanc priznaje i visoko ceni. Ali ništia to ne može uticati na činjenicu, da orijentalski mentalitet i pogled na svet ne mogu ići u korak i odmicati naporedo sa produktivnim, vrednim i svoga cilja svesnim duhom živahne i energične prirode. U državama, koje čine prelaz izmedju Orijenta, i Okcidenta, Sefardi nailaze samo na odškrinuta vrata, kroz k.oja> s« njihove prirodne sposobnosti gotovo nikako ne mogu da provuku u široke prostorije obsežnijeg, intenzivnijeg, dubljeg duhovnog rada od plodonosnog i trajnog značaja na ma kom polju opšte koristi bilo. Do tih vrata stoji nam, svakako, velik i slobodan teren na raspoloženju, ali se tu moramo zadovoljiti površnom obradom pd svakodnevne, prolazne prirode u individualnoj borbi za opstanak. Pri tom utrošena energija nije u skladu sa postignutim rezultatom. Iz zemalja na zapadnim obalama Evropskim i u Americi, gde je prvobitni jevrejski živalj, odmah posle exodusa iz Špamje, bio sefardski, ne čuje se danas apsolutno' ništa o životu toga elementa, t, j. onog starosedelačkog, jer nije ovde reč o novijim sefardskim doseljenicima iz Evropskog Orijenta, koji još uvek tamo pripadaju. Nikakva glasa, koji bi polazio iz onih starih opština u Londonu, Amsterdamu, New-Yorku i dr. ne dopire do ovih ovamo strana sefardskoga sveta. Stari Sefardi u onim krajevima izgleda da su, verovatno, zbog svoje malobrojanosti podlegli i individualno i nacionalno uticajima najrazvijenije materijalne kulture i blagostanja, te su utonuli u more indiferentizma i asimilacija** koje ih je nepovratno progutalo. Na toj strani sveta svaki pokušaj budjenja i nasvešćivanja sigurno je da bi ostao beskoristan i bezuspešan. Zato se sa udvojenom snagom valja obratiti na onu stranu, koja za Naciju Jevrejsku mnogo više znači i od koje ova ■mnogo više iščekuje. I mi moramo svetlijim i širim pravcem uputiti svoje misli i svoja dela, te ići napred na putu svoje renesanse, sve više se približavajući, postepeno ali pouzdano on,om kulturnom i mentalnom nivou, koji danas čini slavu i veličinu jevrejskog imena uopšte. A naša dekadencija, ma koliko ona vekovna bila, nikako ne znači konačnu atrofiju i degradaciju našeg duha. Naše jc opadanje uslovljeno samo spoljašnim okolnostima, čim bi ove popustile, naš bi duh smesta pokazao svoju prvobitnu svežinu i svu svoju prirodnu elastičnost. Težiti tome idealu, znači: raditi od srca i sa punom voljom na ostvarenju najširih nacionalnih zadataka, i na postizanju neokrnjene, integralne rehabilitacije Jevrejstva u jevrejskoj Palestini.

Inspirisana takvim uzvišenim motivima, sastala se je augusta meseca > prošle godine u Beču 11. Int erteritorijalna Konferencija Sefardskih Jevreja radi većauja o načinu i sredstvima kobima bi se moglo postići, da izloženim numerama i težnjama sleduiju odgovarajuća dela. Posle četverodnevnih živih i ozbiljnih diskusija došlo se do zaključka, da je najprirodnije pre svega stvoriti jednu opštu Organizaciju svih Selarada na svetu. Tako je obrazovana Svetska Konfederacija Sefardskih Jevreja sa sedištem u Jerusolimu, Njen Eksekutivni Komitet sastoji se iz 14 članova, od kojih je jedna polovina nastanjena u Palestini a druga polovina u Diaspori. Medju ovim posleđnjima dvojica su iz Jugoslavije (Beograd i Sarajevo). Ciljevi Konfederacije jesu: a) »Intelektualno, nacionalno i religiozno uzdizanje Sefardskog Elementa; i b) »Intenzifikacija efikasne suradnje tog elementa na obnovi Palestine«. U daljof konsckvencijS primljenog statuta, ostalih zaključaka i rezolucija donetih na. Konferenciji, nastala je bila potreba da se i u pojedinim sefardskim centrima obrazuju lo-

kaLne organizacije, te da bi se, po svršenim prethodnim poslovima, moglo jednom otpočeti sa, pravim radom u smeru formulisanih ciljeva. Beograd je svesrdno prihvatio stavljenu mu dužnost, i bez oklevanja je izvršio svoj prvi zadatak. 29, novembra 1925. obrazovana je Beogradska Organizacija Sefardskih Jevreja. Njeni su ciljevi; »da ojača .učešće Sefardskog Elementa u izgradnji Erec Jisraela, i da radi na razvitku Sefarada u kulturnom, nacionalnom i religioznom pogledu«. Sredstva, kojima ova Organizacija misli i želi da postigne svoje ciljeve, jesu sledeća; a) »da izdaje svoj organ (list), ili da podupire izdavanje lista, koji se slaže sa ciljevima ove organizacije«; b) »pobiranje i izdavanje podataka i materijala o duhovnom, nacionalnom, kulturnom i religloznjom životu ovdašnjih Jevreja u prošlosti i sadašnjosti«; c) »moralna i materijalna potpora onim licima, koja se kao- halucim ili kolonizatori ili radenici sele u Palestinu i tamo se nastane«; d) »staranje da ovdašnji Sefardi, prema svojoj moći, što više doprinesu jačanju Jevrejskog Nacionalnog Fonda, Kerena Hajcsoda i Fonda za Jugoslovensku Hailučku Farmu, ili koju drugu ovoj odgovarajuću ustanovu u Erec Jisraelu«; e) »tesna veza i saradnja sa, ovdašnjom Mesnom Cionističkom Organizacijom«; f) »rad na širenju jevrejskog jezika medju ovdašnjim Sefardima«. Prema tome, Beogradska Organizacija Sefardskih Jevreja (B. 0. S. J.) stala je na srvoje noge i otpočela živeti sopstvenim životom, funkcionišući u smeru svojih ciljeva;. Koliko, će ona uspeti u svome radu to zavisi od plodnosti terena t. j. od faktičnog stanja duha i svesti ovđ. sefardske sredine, u vezi sa spoljnim okolnostima i uticajima,, a zavisi još i od količine primenjene energije na iskoriićavamju i kanalisanju danih prilika. Zadatak ni malo lak; on je vrlo težak, jer se sadrži u idealu, da se ispnemo na, široki duhovni plateau opite utakmice. Da bi se to ma i delimično po;stiglo, potrebno je duže vremena i mnogo strpljenja, jake kolektivne volje i istraijnosti u radu. Ali se početi jednom mora; i dalje koračati odmah zatim. Glavno je sada savladati prve teškoće, a o nekakvom bilansu još je suviše rano misliti. Ono, dakle, što je Beograd već učinio, očekujemo da bude izvedeno, i od strane ostalih većih sefardskih centara u našoj Kraljevini (Sarajevo, Skuplje, Bitolj) i u mnogim drugim gradovima Diaspore, saobrazno odlukama, Bečke Konferencije. Razlog da ove organizacije još nisu svugde u punoj formi sprovedene, treba tražiti u onom kompleksu nezgoda, koje, uopšte, koče na,predak Sefardskog Elementa; pri čemu važnu ulogu igra rascepkanost njegova na mnogobrojne grupe i grupice raznolike po svom mentalitetu, zavisnom od kulturnog, političkog i socialnog stupnja sredine u kojoj oni žive; a i od mogućnosti većine njihovih članova da se potpuno asimiliralo sredini u kojoj ovi obitavaju. Istaknuti pojedinci, pozvani da v;ode svoju zajednicu i da joj ukazuju pravac, kojim se ima kretati njen javni život, znače i morače da nadju potrebnu remeduru.

Što se tiče konkretnog rada B. 0. S. J., za sada se može govoriti samo o njenom programu i o prvim počecima njegovog izvodjenja. On se, kao što je pravilima predvidjeno, sastoji iz nacionalnog i kulturnog dela. U pogledu nacionalnog dela B, 0. S. J. stavila, se u neposredni kontakt sa ovdašnjom Mesnom Ciijonističkom Organizaj čijom, da bi rad na tome polju što više jačap. Na primer, pd! tanje o uvećanju broja onih, koji trebaju da plaćaju š e ke 1, Zćhteva naročitu pažnju, U Beogradu se do, sada. prodavalo godišnje najviše do 900 šekela; po našem mišljenju Beograd bi, kao prestonica, kao stara i relativno velika, .opština, morao da ima najmanje 2000 šekelista, te da preko svoga delegata bude predstavljen na Cijonističkom Kongresu, Da bi se to postiglo valjalo bi prethodno otkloniti jednu smetnju, koja se sadrži u samome šekelu. Ovaj iznosi kod nas 45 dinara. Na prvi pogled ta cifra ne izgleda, velika. Ali sa gledišta, da bi šekel mcgao da plati svaki Jevrejin i Jevrejka bez razlike starosti, suma postaje malo zamašnija za porodicu srednjeg materijalnog stanja od 5, 6 ili više članova. Time se odbija vrlo, znatan broj platilaca, te ostaje da se računa samo sa manjim I delom gradjanstva. Med juti m, mogla bi se učiniti sledeća koI risna izmena. Od 45 Dinara, 15 Dinara] idu Svetskoj Čijom. Organizaciji i taj deo daje pravo glasa zia izbor delegata za Cijonistički Kongres, Drugi deo od 30 dinara ide Savezu Cijonista, u Kraljevini SHS radi njegovog izdržavanja, te sa izborom delegata nema neposredne veze. Usled toga, neka se kod nas i dalje übire po 45 Dinara, za šekel i doprin,os Savezu ali nesamostalni članovi porodice neka imaju pravo plaćati šekel bez doprinosa Savezu Cijonista čime bi se broj glasača osetno povisio, a prinos teritorijalnom Savezu ne bi se ni u koliko smanjio. To hi služilo kao snažno i uspešno propaganđističko sredstvo za širenje cijonističke akcije kod I nas. B. O. S. J. uzela, je u razmatranje i tvrdjenje da sefardski elemenat ne doprinosi cijonističkom radu onoliko koristi, koliko bi on de facto bio to u stanju učiniti. Da bi se uverila kako ta stvar kod nas stoji B. O. S. J. obratila se za obarveš ten je ovdašnjoj Mes. Cijon, Organizaciji, Povereništvu Jevrejslčog Nacionalnog Fonda i Kuratorijumu Kerena Hajesoda. Iz dobivenih podataka nije se moglo tačno utvrditi sa kolikim iznosom svi naši Sefardi doprinose pojedinim cijonistiokim fondovima i ustanovama. Ali smo za srbijanske, odnosno za beogradske Se"£arde mogli ustanoviti, da su u toku 3 godine (1923—1925) priložili JNF 274.833, Din. (87% od ćele sume sakupljene u Beogradu) u toku 5 godina (1920 —1925) priložili KH 450.750 Dinara (85% od ćele sume sakupljene u Beogradu) u godini 1925. kupili su Šekela 643 (89% od celog broja prodatili u Beogradu).

ft! U 16.