Жидов

nacionalna sredina. Mi, rastureni po svetu, kao ostrva po moru, moramo se, prema prilikama u kojima živimo, držati još uvek staroga puta koji nam je obeležila tradicija i dugogodišnje iskustvo. Drugi bi putevi bili za nas stranputice i odveli bi nas u propast. Ni sam nacionalizam u galutu nije dovoljan da nam budućnost obezbedi, ako nema kao podlogu one kulturne i religiozne vrednosti Jevrejstva koje su do sada bile pozitivne i konstruktivne, koje su bile naša odbrana i oružje i naša snaga. Zato, s razlogom i übedjenjem, velim da naša omladina ne srne prekidati onaj lanac koji vezuje sve naše ranije naraštaje, koji su 2000 godina držali se i odolevali svima nedaćama, I nove generacije treba da budu jedna od tih veriga na dugom i čvrstom lancu, da budu spona izmedju prošlosti i budućnosti, da pruže ruku »starijima« i zajedno sa njima delaju na opštem dobru i napretku Jevrejstva. Omladina mora crpsti svoju snagu iz svežeg i nepresušnog izvora naše tradicije, mora jačati duh svoj iz na š e nauke i razvijati svoja osećanja iz naših pesama i molitava. Svoje misli treba da ume izraziti na sv o m e jeziku i, uopšte, treba da afirmira i zavoli sve ono što se, do sada, pokazalo kao jedino životvorno i moćno u našem narodu. Radeći protivno ovome, zavedeni raznim strujama prolazne i sumnjive vrednosti, omladinci naši i nesvesno će učiniti zlo i sebi i budućnosti naše zajednice. Cijonizam je, nesumnjivo, ideja vodilja današnjice u našoj zajednici, i on je danas možda jedina prirodna spona dvaju naraštaja, da se opet nadju na jednom poslu i stari i novi, i zrelije generacije i mladi ljudi, da jedni dadu elana, a drugi iskustvo, jedni mudrosti i pobožnosti, a drugi snage i poleta, ali i jedni i drugi treba da budu istih misli i osećanja, s istim ciljem pred očima. I tada će se, kao što veli prorok, »srce otaca vratiti njihovim sinovima, a srce sinova njihovim očima«. Sa tim mislima i nadama, od srca pozdravljam našu omladinu, želeći joj složan rad i stalan uspeh. Primite, Gospodine Uredniče, uverenje moga odličnog poštovanja. U Beogradu, 19, jula 1926. Dr. Isak A 1 ka I a j, Vrhovni Rabin Kraljevine SHS.

Razne vijesti

Palestinski ured u Varšavi traži 1000 certifikata za iseljenike u Palestinu. Nedavno je Cijonistička palestinska Egzekutiva u Jerus.olimu primila brzojav iz Varšave u kome traži, da se alestinskom Uredu u Varšavi za jedan dm skupine od 800 radnika i 800 radnica iz Poljske, koja je već dobila pravo za bezodvlačno iselenje u Palestinu, stavi na raspolaganie barem 1000 iseljeničkih certifikata. Statistika porodica i smrtnih slučajeva u Palestini za vrijem* od 1921. do 1925. Novi časopis zdravstvenoga odsjeka (Vaad habnut) kod Cijonističke Palestinske Egzekutive »Briut haam« iznosa u. svom prvom broju slijedeće podatke o porodjapma i smrtmm slučajevima u Palestini za vrijeme od 1921 do 1925. godine. 1921; 20.914 porodjaja, 11.994 smrtnih slučajeva. 1922; 27.516 porodjaja, 12,127 smrtnih slučajeva, 1923: 31.402 porodjaja, 16.994 smrtna slučaja. 1924' 34 995 porodjaja, 17.672 smrtna slučaja. 1925; 35.464 porodjaja, 19.576 smrtnih slučajeva. Engleski cijonista. Mihael Emil Lan g e. koji je umro u Palestini i koji se kroz mnogo godina posvetio obrad,ivan,u svoga dobra u Zihron Jakob-u. ostavio je u svojo) oporuci eren Hajesodu legat od 1000 funti. Ova suma treba da se upotrijebi za knjižnicu Hebrejske Univerze u Jerus.ohmu. • U toku mjeseca juna izdalo je tehničko odjeljenje gradske uprave u Tel-Avivu dozvole za gradnju 75 novih soba i 10 lokala za trgovine. Osim toga podni,ete su mnoge molbe za zidanje novih baraka.

Sefardska omladina

Dr, SOLOMON X ALKALAJ

BEOGRAD:

Pitanja, kojima se naša omladina interesujei i zagreva na dnevnome su redu svugde, gde se' budnom narodnosnom svešću radi na preobražaju jevrejskogai naroda i na obnovi staro- , drevne jevrejske postojbine. To su ta dva kardinalna pitanja, koja obuhvataju sva ostala a težnji, s jedne strane, za formiranjem jedne svojstvene nacionalne jedinice sposobne za opstanak i napredak medju ostalim nacijama na svetu; a s ■ druge strane za intelektualnim, moralnim i fizičkim ja- I čanjem svakog pojedinog Jevrejina kao sastavnog dela celine. Sve to u krajnjem cilju da se služi visokim načelima ljudske civilizacije. Prema tome, jevrejskoj omladini nije ni malo teško. da odredi sebi program rada, koji će izneti na diskusiju pred forum svojih kongresa i sletova. Ali je od najvećeg interesa pi- | tanje o granicama mogućnosti praktičnog izvodjenja zaklju- L caka i rezolucija donetih na tim omladinskim skupštinama, j Jer preporodjaj našeg naroda i obnova naše postojbine dve su radnje koje iziskuju ogroman efektiv žive snage, duševne i fizičke, da bi se ćela veličanstvena gradjevina mogla dovesti »pod krov«, na kome će se, jednom, s nadom u dobru., sudbinu, slobodno, ponosno i veselo lepršati belo-plava zastava, to znamenje lepše i sretnije budućnosti, jevrejskog naroda. U Sarajevu se dne 25. o. m. sastaje VII. Slet Saveza Jevrejskih Omladinskih Udruženja Kraljevine SHS. Prva nam je i prijatna dužnost, da taj Slet od srca pozdravimo i poželimo „ mu sretan rad i najlepši uspeh. U skladu sa tim toplim željama neka mi je dopušteno dati izražaja sledećim observacijama. Prirodni put kojim svaka svesna omladina teži da. ide napređ u svome razvoju, mogao bi se usporediti sa jednom ravni postupnog uspona, ali ne jednostavnog pravolinijskog oblika, j već po izgledu prostranih stepenastih terasa, koje vode do . navrh uzvišice, gde se tek otvara- široki, na sve strane pre- gledni horizont. Dvogubi je zadatak omladine na tome putu: Prvo. da sa voljom obradjuje teren, koji joj je prirodom odredjao; i drugo, da s uspehom predje sa nižeg na više polje rada. U glavnom, tri su takova polja,.koja se jasno izdižu jedno više drugog, a koja bi se redom obeležitii prvo kao pripremno; drugo kao pomoćno; i treće kao aktivan, sa koga se neosetno prelazi na najviši plato zreloga iskustva. Prekoredno preskakivanje. tih etapa priroda, po pravilu, ne dopušta; inače se. to sveti na samoj stvari, kojoj omladina Koce da služi., Razume se po sebi, da to važi za omladinu, koja se stvarno* hoće da stavi u službu pozitivnih ciljeva. Medjutim, ima. u,našoj sredini čitavih delova jevrejske. omladine, za koje se. tot ne može u punoj l meri tvrditi. Pred očima mi je, na žalost, je.vrejska omladina u Beogradu. Ne odstupam ni malo od-istine kada, kažem, da beogradsko, Jevrejstvo nalazi u pogledu svoje omladine, kao celine, pred vrlo nepovoljnom perspektivom. Jer, nje nigcie nema na opštem jevrejskom radu; ona ne pokazuje nikakvog mteresovanja, niti uzima ikakvog učešća u manifestacijama jevrejskog života u opšte. a nacionalnog —najmanje. Jeynejska omladina u Beogradu, naročito akademska, po odsutnosti njenoj na ma kom polju opšte, konstruktivne delatnostu izgleda da se zanosi više principima individualnog materijalizma i maglovitih apstrakcija. _ A ostala omladina, u koliko se i zanima, javmm jeyxa.Tsmm životom, njeno se interesovanje ograničava na uski krug op»tinskih stvari, i to na način, koji najmanje odgovara pravilu postupnosti: da- se za aktivni rad mora biti najpre pripreman, i umeti biti od korisne pomoći. Ima izuzetaka, sjajnih i dostojnih svake hvale i časti; ali. je njihov broj tako majem da im je dejstvo, zbog usamljenosti, nedovoljno da savlada opštu indolenciju, koja sprečava i najmanju osetljivost. Pa u Beogradu postoji J e v r e j s k o O ml a d . nsk o U dr u ženi e, koje se održava jedino naporom ono nekoliko svetlih izuzetaka. Iz autentičng izvora znam, da je to Udruženje p*m godinu - dve brojalo po spisku svega 150 članova - akademičara i neakademičara, muških i ženskih-; da je u. , u kratkog vremena otpala polovina članova; da je druga polovina vrlo neuredna u ispunjavanju svojih dužnosti prema Udruženju; i da se na sastancima Udruženja skupljaju jedva oko 25-30 članova, od kojih znatan deo sačinjavaju srednjePrema takvim okolnostima, opšti je mentalitet o/dašnie jevrejske omladine prerano blaziran, te je usled izvitoperenog duha vremena posve odbojan i neprijemčiv za ideje višeg poleta, šireg i jačeg zamaha. Možda je tome razlog i nedostatak življe agitacije i uplivne propagande s polja. * što se tiče naše omladine u drugim centrima Kraljevine, zaiustaviću se samo na Sefardskom Studentskom Klubu u Zagrebu. Zadaća njegova jeste: »Kulturno, moralno, socijalno i političko podizanje Sefardskog -vi,a« Klub »bi hteo da po mogućstvu okupi u jedno kolo svu sefardsku inteligenciju. P a da zajedničkim silama poradi oko podizanja i jačanja našega življa«. Klub »bi sama i jedan Kongres svih sefardskih intelektualaca iz Kraljevine SHS ,oš tokom ovog kU Tri stvari padaju ovde u oči, a to su: cilj, metoda i odnos izmedju ovoga dvoga. > . Cilj je u želji i nadi; a metoda je u umesnosti i snazi. Ciljevi Zagrebačkog Kluba su idealni. Svaki svesm Sefard, pa i svaki dobar Jevrejin bez razlike, radovaće se tome, da jedan trezven deo sefardske omladine jasno gledana ova, svet u tesnoj vezi s istorijskim razvojem, aktuelmm stanjem i savremenim težnjama svoga Naroda; i da ta omladinska grupa izučavanjem prilika i okolnosti pod kojima sefardski elemena manifestuje svoj život, doprinosi da se traže i iznalaze bol, uslovi, pod kojima će ovaj moći da uzdigne svoj kulturni i nacionalni nivo na dostojnu visinu.

Ali meto&, kojom Klub misli da postigne svoje visoke ci. Ijeve, izaxivaa priličnu neizvesnost. Klub namerava sazvati j I toku ovoga leta jedan Kongres svih Sefardskih Intelektu, alaca iz; naše Kraljevine. Pitanje je: Hoće li .omladina iz Za. grebačkog Kluba biti dovoljno pripremna, hoće U imati p O . trebnu snagu, i može li ona, uopšte, imati tu snagu, da us. pešno sprovede sve ono, što je u- svom planu projektovala j da li je ona u svom projektu sve precizno proračunali? Sna. ga i umešn,ost potrebne radi takvih poduhvata dobijaju se po. dužom vežbom: i samostalnim iskustvom, jer su ti planovi vrlo obimni, van, rejona »pripremne etape*. Mora se imati na umu, da za uspeh jedne ideje nisu dovoljne kitnja'ste rečenice, vatreni i oduševljeni govori * reminiscencija. : t J P llu j **■ siajn ; ~- 1 divnim perspektivama. Jer, posle takvog pečetkj 1 obična nastaje, brzo hladjenje uzavrelog ushićenja nemajući ni gde ni čime da se i dalje u tom stanju podržava, te mora da malakše i da se. ugasi, do iduće prilike, da bi se ponova rasplamtilo, pa da opet podje istim tragom kao t prethodni put. Zbog toga, pre bi opravdano bilo da se akademska omladina zadrži na svome prirodnome delokrugu; ali da tu uloži svu svoju energiju i duhovnu moć radi njegove najracional. nije obrade, kako bi u svoje vreme, snabdevena solidnom spremom, mogla izaći u javni život gde se meritorno pretresi ~ i; saradjuje na svima pitanjima, koja se tiču njenog naroda. Najzgodnija prilika, na kojoj će sefardska akademska omla. 1 dina pokazati postignute rezultate svoga truda, i dobiti impuls i direktivu za dalji rad, ukazute se baš povodom Sletova Jevrejskih Omladinskih Udruženja. Tada bi i sefardska omladina trebala da održi svoje kongrese. Večanja bi se odnosila, razume se, na jevrejska nacionalna pitanja od opšte važnosti, i ali bi bila tretirana u smislu specifičkih sefardskih potreba, : koja baziraju na sefardskoj individualnosti. Otprilike onako isto. kao. što se uz Svetski Cijon. Kongres održava i Konfcrencija Svetske Sefardske Konfederacije. Prema tome,, dnevni red tih sefardskih sastanaka sam se i po sebi pruža. Tako bi se u pogledu Palestine istakle na pr. sledeće tačke: 1) Propaganda za Jevrcjske Fondove; 2) Šekel u vezi sa potrebom da na Cijonističk.om Kongresu bude što više sefardskih delegata; 3) Ptopaganda za Halučku Farmu u cilju naseljavanja seli fardskih kolonista u Eree Jisraelu; 4) Propaganda; a) U cilju upućivanja sefardskih studenata na Jerusolimski Univerzitet, naročito na tamošnji Judaislićki , Institut; b) u cilju skupljanja i šiljanja Jevrejskoj Nacijonalno; i Biblioteci u Jerusolimu sviju književnih izdanja od vrednosti | objavljenih u našoj Kraljevini. U pogledu dijaspore, t j. ovdašnjega našeg zavičaja, bila bi od važnosti na pr. ova pitanja: 1) Jače aktiviranje sefardske omladine na, kulturno-intalekiualnom polju u srpsko-hrvatskom duhu i u jevrejsko naj cimalnom pravcu; 2) Markabejstvo. 3) Propaganda za uvodjenje i širenje jevrejskog jezika medju sefardskom omladinom itd. Navedeni problemi dali bi materijala za nekoliko kongresa. Žalimo što je ovogodišnja prilika prepuštena da se u Sir i rajeva, koje je kao poručeno za to, održi pored sleta SJOI Sefardski Omladinski Sastanak, koji bi trebalo vremenom proširiti u, Kongres Sefardskih Omladinskih Udruženja. Inicijativu za to proširenje ima da preuzme Zagrebaću Klub Sefardskih Studenata, kome kao do sada jedinoj ustanovi te vrste kod nas, i pripada moralno 'prave* i dužnost ii u tome pravcu povede prvu reč. * Sefardskim omladinskim generacijama, od kojih bi se ve ' moglo tražiti više samostalne dektnosti u nacionalnim sok* tovima, moram o predložiti kao uzor, dostojan divljenja i P 3 dražavanja sefardsku omladinu u Jerusolimu sakupljanu u organizaciji »Halnce Amizrah* (Pijoniri sa Orijenta), ko<l svojim svesnim i neumornim pregalaštvom i nepokolebiv' 0 •* istrajnošću sa krajnjim požrtvovanjem radi za- svetu s *'" Sefardske Renesanse. »Halnce Amizrah« su svojim tr-* energičnim i upornim nastojanjem stekli glasa i autori 0 potrebnog, da u javnom životu svoga naroda mogu »na* 35 đejstvovati i postepeno izvojevati one koristi za svoju bez kojih Sefardima u Palestini nema uslova- ni za opstana kamo li za povoljan razvitak. __ . « Današnji je Sefardski Pokret oživljavajući i plod njihovog delanja. Da »Haluce Amizrah« nema, nebi ni tog našeg pokreta; njima se i njihovom tvrdom übed u opravdanost sefardskih zahteva, kao i punoj odanosti , ma sefardskoj ideji, ima zahvaliti: da se sefardski e * e ® eB (ja , budi i počinje brinuti za udes celog jevrejskog naroda; dsa više volje i poverenja uzima učešća u kovanju svoje ’ r i da s pouzdanjem gleda u krajnji uspeh, koji mu se pre 33 u oreoli njegove velike i žive, tisućljetne tradicije. Jerusolimska sefardska omladina stvara najnoviji deo vremene istorije sefardskog elementa u okviru log jevrejskog naroda od Hotela na ovamo, ♦ Život ievrejskog naroda jednom pokrenut asapred iz P valije tesnog, zagušljivog i tamnog klanca njegove dosa , sudbine, neće više mirovati dok ne dospe na široku c, toplog sunčevog zraka, gde mu i jeste osesto, i gde ° c t zasluženo zadovoljenje. _ . i A sa zlatnih sliva jevrejske istorije ponova će s,a,! i bljesak onih dela, koja će i Sefardi u nju opet stati da inspirisani veličinom prošlosti, idealima sadašnjosti i ' e

2

»ŽIDC”. «

BROJ 30.

RflDioremiißfl specijalno poduzeće za telefoniju bez žica. Laboratorij Tel«onint. 4-79. ZAGREB Trenkova ulica 6 Prvorazredni aparati i sastavni dijelovi RADIO - ZAGREB najbolji DETEKTOR-APARATI