Жидов

lonija gradi«. Nato se uputim u Afule, da ugovorim kupnju traktora.

16. augusta. Dolazi traktor i pravi pokusno oranje. To su prve', brazde na tlu jugoslavenske kolonije. Ja ne mogu da im prisustvujem. Povratila se malarija pa čitav dan ne popušta od četrdeset gradi.

STOGODIŠNJICA RODJENJA VELIKOGA VOJVODE FRIDRIHA L BADENSKOG. Ovih dana. navršilo se sto godina od rodjenja velikoga vojvode Fridriha I. Badenskog, koji je preminuo godine 1907. Ovaj vojvoda zauzeo je u povijesnici cijonizma počasno mjesto. Bio je prvi monarh, koji je pokazao mnogo iskrenog raizumijevanja za cijonistički pokret i činio sve i sva, da pomogne političke planove Teodora Herzla, Herzla je uveo u badenski dvor engleski dvorski kapelan Rev. Hechler. Nakon toga primao je vojvoda Herzla često u audijencu, pa ga je Herzl toliko zainteresovao te je vojvoda izradio f da je car Vilhelm 11. godine 1898. primio Herzla u Jerusoliimi. Vojvoda se do kraja svoga života živo interesom© za cijonizam, što je u mnogim zgodama jasno očitova,o. (Ziko).

BIBLIOTEKA OSKARA STRAUSSA PRISPJELA U JERUSOLIM. Jerusolim, 26. septembra (JTA), VeMka i veoma skupocjena biblioteka, koju je pokojni njujorški filantrop Oskar Strauss oporučno darovao jerusolimskoj Narodnoj Sveučilišnoj Knjižnici prispjela je u Jerusolim. U njoj ima nekoliko hiljada svezaka djela o intemacijonalnom pravu, općoj povijesti, političkoj historiji i povijesti Židova u Americi.

Židovska muzika

Nove francuske edicije židovskih pjesama

MAURICE RAVEL: Deux Melodies hebraiques, avec accompagoememt de pian,o. Eđ'. Durand & Fils, ParLs. Chan s o n hebraique, avec acc. de piano E. Durand, Pariš. U ova dva sveska nalaze se židovske narodne pjesme i to znameniti »Ravelov Kadiš« ( »Fregt die Welt an alte Kaže« i »Majerke majn Siin« u majstorskoj .obradbi ovoga najmarkantnijeg savremen,og francuskog kompozitora. Opširni prikaz i ocjenu ovih triju pjesama donio je »Gideon« VII. god. svezak I. iz pera E. G., pa ih ovdje preporučamo najtoplije svima Ijubitejima židovske pjesme. I * L, ALGAZI: Trois Chansons p.opulaires Juives, avec acc. de piano. Ed. Max Esching, Pariš, Prije nego ocijenimo ovaj svezak pjesama, treba da se pobliže upoznamo s ličnošću gospi. ALgazi-a jer bi naš sud mogao biti eventualno neispravno shvaćen. Kadi otvaramo Algazijevu zbirku pjesama, koja je zaista vrlo Lijepo opremljena, očekujemo da ćemo se sresti sa radovima a| la Milhaud i Ravel, pa se razočaravamo, kad u njima upoznajemo mnpgo slabiji rad nego što smo očekivali. Možda j'e razlog u tome, Sto gosp. Algazi, sefardski Jevrej, nije tako vezan uz jidiš pjesme pa njegovo nastojanje da ih uzdrži, obradi i Siri ostaje samo nastajanje a ne donosi rezultat artizraa. Imao sam prilike, da lično vidim gosp. Algazia, kako sa žarom i marom širi smisao i ljubav za jidiš pjesme u jednom malom privatnom ali ipak napola javnom klubu »Cameleon« na bulvaru Raspali, Čitao sam u »Guide de Concert« da će ondjje biti predavanje o jevrejsk,oj pjesmi uz izvedbu najljepših melodija. Gosp. A. je tamo u tom čudnom i zabitnom lokalu držao opširni prikaz o historiji jevrejske pjesme. Nije iznio ništa drugo nego što je Kisselhof kazao u svojoj knjižici »Das judische Volkslied« (Jtid. Verlag) i što su mnogi kao Amo Nadel pisali po cionističkim novinama. Ono, što mu je bilo najvnjednije, jest, da je pribavio izvedbu zaista krasnih melodija religioznih i svjetovnih, te je sa oduševljenjem prikazao općinstvu važnost i lijepu budućnost ovih melodija, za koje se brinu ljudi a la Ravel, Milhaud, Ernest Bloch (imena govore!). Još sam ga imao prilike vidjeti gdje dirigira jednu vrlo lošu imitaciju pariških revija »Le Miroir Juif«. U tom jevrejskom »teatru« ne vide se ženske ljepote i strasni šansoni nego život istočnih Jevreja uz originalne jidiš pjesme. Dapače i motivi palestinski obradjeni su u »teatru« »Der jidiše Špigel«. Nivo tog teatra nije takav da bi trebali o njem mnogoj pisati, \ nego je važno da je on u smislu »površnosti« i diletantske »dopadljivosti« simptomatičan za način na koji ovaj ljubitelj jidiš pjesama gosp. Algazi hoće da iste u Parizu afirmira. Toliko samo kao uvod, da ispravno ocijenimo njegovu zbirku. U zbirci ima lijepa poznata pjesma »Inser rebenju«, uspavanka »Unter dem kinds wigele« i izvrsna mnogo puta izvodjena hasidska napitnica »Der Rebele hat Geheissen frajlah sajn«, posvećenu Mađelaini Grey. Ova je pjesma najbolje obrađjena u cijeloj zbirci i spada u red naših najboljih obradbi. Radi te izvrsne pjesme preporučamo ovu zbirku. Tekstove je preveo na francuski poznati židovski književnik Eđimond Flcg.

TROI CHANTS HEBRAIOUES. Acompagnement de pianp par Louis Aubert. V ersion franpaise de Tri stan Klingsor. Ed. Durand et Fs. Pariš. Pred nama je opet ijedna prekrasno opremljena zbirka koja i radi sadržaja i radi lijepe opreme zaslužuje naročitu pažnju. Autor zbirke je Louis Aubert .jedan od najmarkantnijihnijih predstavnika francuske m,oderne. Kritičar odlične »Revue Musical« (Pariš), piše prigodom izvedbe (Madelaine Gray i orkestar Pasd’eloup) o ovim »divnim 'pjesmama jedne rase« da im je Auber dao jednu neopisivo lijepu orkestraciju u pratnji. »Jedan od dobrih muzičara ovoga vremena daje nam poduku u emocijama. Ima ovdje najboljeg slikanja i najfinijeg osjećaja za vrijednote boja, više nego u bljesku i mješavini raznih drugih«. U štampi izišla je doduše samo klavirska pratnja, ali ova je tako dbbro izrađjena da je svaka riječ o preporuci suvišna. Najprije nam Aubert donosi »Koll nidrej«. Pratnja štedi Sa tonovima, ali ono što je napisano puno je ukusa i divnog tona legendarne melodije. Mnoge skrivene kadence markirane su samo u melodijskom slijedu a manjkavi akordi prave mistični ugodjaj. Potkraj titra i nestaje vapaj melodije uz jedan do dva umiruća tona . . i Druga je pjesma uspavanka »Šluf majn tohter«, koja takodjer pokazuje finu kulturu autora i krči ovoj dražesnoj pjesmici put u svjetske koncertne dvorane. »Der Rebele, đer Gabele« nalazimo ovdje prvi puta u modernoj obradbi. Znameniti publicista Triistan Klingsor preveo je testove na francuski. Svaki ljubitelj židovske muzike treba da si nabavi ovu odličnu zbirku. E- G.

SITNE MUZIČKE VIJESTI. Madelatjne Gr*y poznata pariška pjevačica na gotovo svim svojim koncenrtima pljeva židovske pjesme. Prigodom njenog posljednjeg koncerta piše jedan kritičar: »Ja ne poznajem inteligentnijeg umjetnika od Madelaine Grey ~ .» »Napose valja spomenuti amizantne pjesmice na jidišu koje su joj posvetili Quinet, Milhaud i Aubert; nisu se mogli nadali boljem interpretatoru od nje«. (»Le Monde Mušica!«).

Lotus Auberta: »Tri hebrejske pjesme« pjevala je Madelaine Grey s orkestralnom pratnjom na jednom od koncerata »Pasdeloup« s .ogromnim uspjehom. (»La Revue Muisioale«).

Jaša Heffetz, znameniti violinista, svirao je na koncertima u pariškoj operi ovog proljeća »Prvu Sonatu« i »Danse hebraique« ođ Josefa Achrona. Na klaviru pratio ga je brat kompozitorov Izidor Achron, (»Le Monde Musical«).

XJ Tel Avivu održan je kongres palestinskih muzičara. Isti otvoren je po prof. Schom. Nakon govora svirao se »Forrellen. kvintet i gudalački kvartet od Schuberta. Prof. Weinbcrg izvijestio je o sabirnoj akciji za osnutak konzervatorija u Palestini. Prof. Rozovsky referisao je o potrebi istraživanja orijentalne muzike. Harmolov tražio je u svom referatu točnu hebrejsku muzičku terminologiju. U vijećanjima govorilo se o izgradnji organizacije, školstva, uredje-

nju koncertne poslovnice, biblioteke i socijalnih ustanova. Obzirom na En g e 1o v jubilej zaključena je gradnja jednoga doma pod njegovim imenom. U tom će se domu koncentrisati koncertni život Palestine. Zemljište je dala općina Tel-Aviva a novac za gradnju je osiguran. Navečer bio je koncerat, na kojem su izvedene komorne muzičke kompozicije Beethovena, Schuraanna, Brahmsa. Saint Saensa, pa zborovi Beethoveha 1 Mendelsohna, Sergeja Prokopljeva i »Jevrejska uvertira«. Izvedene su nove kompozicije Engela, Weinberga i Rozowskog. DJELA JOELA ENGELA, KOJA PREPORUČAMO: Edicija Juvval (Berlin). »50 Z’mirot l’jladim« (dječje pjesme). Isto sa klavirskom pratnjom. Dosad izašla dva sveska po 6 pj. »Širejj ara« (narodne pjesme) I. i 111. po 5 pjesama za glas i klavir. 11. i IV. je isto samo tekst ruski i jidiš. »Jaldej sade« (Djeca polja) I. 11. za glas i klavir. Sve ove zbirke u dva izdanja. Jedn,om je tekst hebrejski i njemački, a drugom .jidiš i ruski. »Kadiš« (naročito preporu'čamo). »Tatenju« i »Ojso bojker«, »Di dudi«, za glas i klavir. Sve u dva izdanja. »Šalo« manginot« (Tri pjesme) na tekstove Černihovskog za glas i klavir (nar,očito preporu|čamo). »Himnon lamšorer« (himna pjesniku), tekst od Šneura, za glas i klavir. »5 Klavierstiicke«. »2 Violinstiicke«. Scenska muzika za »Dybuk« (7 instrumenata). Izašao i klavirski izvod.

Edicija Jibne, < (Jerusolim-Berlin) sada Uni verzal Edition (Wien). »Tri narodne« (tekstovi od 1 Bjalika) za glas i klavir. »Die Wand« (tekst od Šejnmana), za glas i klavir. »Jesekiel gl. 37.«, (tekst od Šejnmana), za glas i klavir. »Adir bimluha«, (tekst <V> Šejnmana), za glas i klavir. »Kinderlieder-Album« (tekstovi raznih pjesnika), za glas i klavir (naročito preporučamo). »Adagio misterioso« za violinu, čelo, harfu (klavir) i orgulje (harmonij).

ZBIRKE NARODNIH PJESAMA, KOJE PREPORUČAMO. Engelove zbirke (vidi D,od. I.). Kisselhoff, Žitomirski i Lvov: Liedersamellbuch hir Schule und Familie. 85 Lieder liir 3-stimigen Cbor oder Solo mit klavier. (Juwal, Berlin). Kaufmann; Die schonsten Lieder deir Ostjuden (Jiid. Veriag). Žiga Hirscher: 60 nar. pjesama za glas i klavir. (Dobije se kod Rosskamp, Zagreb). Ide Is oho-.ove sve zbirke naročito one sefardskih napjeva. Kao uzor za donošenje novih elemenata u muziku po ruskim pučkim i narodnim pjesmama služi »zbirka ruskih narodnih pjesama« od Balakireva (Izdanje Belajev, Leipzig).

InformpfCiJe, o židovskoj muzici S moje dobivaju se kod žfd, muzičkog nakladnog zlaroda »Jnwal« u Berlinu W62, Kktfsstr#sc 29.

Misli i dosjetke

HEINRICH HEINE:

Ludjaci drže, da kad valja osvojiti kapital, treba najprije navaliti na guske. ♦ Židovska je .povijest lijepa; ali mladi Židovi škode starima, koje bi ljudi inače stavili iznad Grka i Rimljana. Držim: ikad više ne bi bilo Židova, pa bi se doznalo, da se negdje nalazi jedan egzemplar toga naroda, hodočastili b’i ljudi stotine satova, da ga vide’ i da mu stisnu ruku —i a sad nas se klone. * Ljubim ih Židove lično. * Kad neko, poput Charles Nodier-a, bude u mladosti nekoliko puta đilotiniran. nije čudo da u starosti nema više glave. ♦ 1 Rothschild bi mogao da sagradi Valhalu panteon svih knezova, koji su u njega uzajmili novac. ♦ Mudraci izmišljaju nove misli, a ludjaci ih šire. * De mortius nil nisi bene o živima vazdan loše. * Ima ljudi, koji drže da sasvime poznaju neku pticu, jer su vidjeli jaje, iz kojega se izvalila. * Bogu božje, caru carevo to vrijedi samo što se tiče davanja a ne i uzimanja.

4

»ŽIDOV«

BROJ 40.

OGLAS: M. ILIĆ I GAŠPARAC agencija za promet nekretninama zadržaja svoje stap« pofslovne prostorije Petrinjska 3. Telefon 19—97. u kojima i nadalje ureduje.

U slučaju potrebe ogledala, brušenog stalđa, umjetničkog ustaklivanja « mjedi kao i u mesingastim šipkama i olovu nemojte zaboraviti na adresu: Mališo Roth, Zagreb, Rokova ul. I Cijene umjerene. Solidna Izradba.

G]URO DETEL, ZAGREB SLIKAR NAPISA 1 GRBOVA Prije Marovska 7. Sada Marovska 18.

Slušajte RADIO koncerte na SILVERTOWN aparatima. Upotrebljujte samo originalne ENGLESKE TUt)OR akumulatore Radio Silvertown. Sajmište S 6. Telefon 23-60^

S Jk. WLt OPH „MD HM A” češljaonlca za dame Hica 12.