Жича и Студеница — путописна црта из Србије

8

архивпископа српекпх од Ђ Даничаћа етр. 371.). Касннјс за врсмв владв краљз Уроша п архпепископа Јефстатија П. „поноК/сћнд EbJCTK, но нб сквршено, мкоже E'fe HCnkpEd“. Архиеппекоп Данпло П. рестаурирао ју је са евим п украеио „fe/iHKO и нзклнк“ (Ж. ibid). Тако је .Жичз одаах у прва два веза овог поетанка зпдана, дотерпвана, спаљпвана и оправљана, Зато је тешко определпти доба њеног унутарњвг украса. сликаретва п усавршења. Да је своју првобитну, теиељну форху задржала, о томе једва да монгв бити сумње. Она је у евојој архптектонској диспозицијп екоро до словце елпчна кного старпјој Студевпцп, а то је најбољп , доказ да каеннја форма и вонструкцпја цркве није мењана, те да је Жича уираво коиија Студенице, и да ее је Стеван , првовенчани краљ угледао на дело свога оца Стевана Не.мање. Пзишав пз овог порушсног дела, уђосмо прво у леву а онда-у Десну капелу, које еу лепим вратпма, еа средпном црква спојене. У коју су сврхе ове капеле елужиле, не даје се поуздано рећп. Ја мпслим да еу онв бпла манастиреке рпзнице п да су ce у њима дрзкале црквене етварп, драгоцаноств, повељо и разне нсправе манаетпрске од значаја, краљевска круна и т. д. Над ебема ee је двзало по једно мање кубе, а обе еу у истом начину п слогу сввтптељпма наеликане бпла вао и главна лађз. За чудо да је слпкарство прилпчно добро сачувано, сзмо што еу сведпма екоро евугдп очп пзеодене. Пз ередње лађе етуписмо у порту а одовуд у науколо под саму кулу плн црквени тороњ. Тороњ је од етародревног матернјала, впсок п темељао зндан, само ја горњи капнћ нове конструкцпје. Улавак пспод овог торња у онај порушен део, у којп мало ч«с бпјаемо, бпо је по евој прплиди прзвп п крчљввскп улазак у цркву, којп је водно управо до олтзра. Он је ванредно величанствен , и зидан тако грандијозно и темељно , да мислиш да си под главним сводом триумфалног лука пмператора Тпта у Рпму.