Жича и Студеница — путописна црта из Србије

9

Непоередно испод округлог свода израђене су многе слике и светитељи. Испод првог реда налазн се онај зна> меннт надпис, ко је, и кад цркву зидао, та наредба, да ее ерпски краљеви у будуће у Жичи једино крунисати имају. За тим су ту наведена сва она меета која је свети краљ манаетиру даровао. Нема сумње да је овај надпис био само препис у цркви чуване повеље. Што у овом улазку у очн упада, то је лепота и савршеност слика. Особито је лепо израђена п добро очувана слика мајке божије са Исусом Христом у руци, око које стоји повећа група великаша у богатом руву обучених. Међу овнм главама налази се тако савршених израда, да се човек управо дивити мора. Канпц дриси да су ове слике морали радити Талпјани, а биће да право има. Само бих ја додао да те слике неће бпти ра.ђане за време Неманића него касније, јер у доба првовенчаног краља ни Талијани не бијаху савршени мајстори. А ове су израде са свим савршене. Испод овог свода ступисмо натраг у порту и разгледасмо нанастир споља и љегову кулу. Ја сам чуо или негдо читао, да Жача не заслужује назив „седмоврате 11 , ида не стоји, да су у њој седаи сриских владара у средњем веку крунисани били, јер да поузданих доказа нема у историји. Ја не знам у колико једно или друго стоји. Како је познато доба Неманића није јошт довољно и критичкн објасњено. Многа ће питања можда сасвим нејасна остати, као што је у опште сродњи век код свих европских народа таван и делимично необрађен. Али толико стоји и својам оаи очпма видео, да на ономделу Жиче , који граничи неиосредно на кулу и у који се је улазило кроз онај велики исаод куле cmojefiu портал у истипу седам узиданих врата има Мп ова врата с почетка управо и невидесмо, н јер нам у очн Е0 упадоше не тражисмо их. Професор Марковић био је први, којн нас је на иста упозорио. Код