Жича и Студеница — путописна црта из Србије

10

поближег посматрања и бројања нађосмо у нетпну седам каменом зазиданпх врата која у цркву водише. Да је овај стражњп део цркве олепљен п добро одржан као онај пспод кубета где је олтар, не бн било могуће ништа вндетп. Алп овај је део како еам већ горе рекао тако опао, да ее внди еамо го камен од зпдова. Овај је камешвађен по свој прилвцн пз Ибра, јер га у тој форми п бојп п данас у Ибру пма, те нптп је отееан нптп бог зна како уметнпчкн намештен, тако да бп ее морао одавно порушптп да се међу камешвм креч и каја нпје екаиенпла. Y овпм каменптпм зпдовпма пак дају се свпх седам врата раздбрати, те изгледа тако да је код улазка краљева кроз та врата обична рупа спкпром п будацпма избијена а тада по свршеном црквеном чпну по ново запушена. Правилности ова врата немају, алн се јасно види да су suдови овог стражњег двла црквв манастирскв седа.н пута отварани и затварани , јер је камен прп затзарању друкчпја слаган п намештен него првн пут. Да су ова врата којпм другпм поводом избпјена, није нпкако вероватно, тз сам уверен да су она постала поводом крунпсања српекпх владара пз дпнаетпје Неманпћа. У осталом камен се је с кречом скаменио у јвдну масу, што већ говори са старпну овог у рушевпнама налазећег се дела Жиче, те је назив „седмоврата Жича сасма оправдан. Српски владарп улазплп су дакле у цркву а ваљада п пзлазили нз псте после крунпеања кроз овај нашој данашњој женској паперти одговарајући део жачанеке лавре, а тада кроз средња врата, кој i су стражњп од предњсг дела цркве делилп, ступалп у онај део пспод кубзта и ту се са краљевством венчавали као што су св оно млетачки дуждеви ввнчавали са морем. Oso венчавање са силом копна и мора као да je бпло снмо у Србији п у Млеткама, бар се нв свћам да сам га код другог ког народа нашао. Бпће да су га Срби прпмили од много етаријпх Млвчпћз, с којпма су јошт прв краљевства трговачког додпра пмалп.