Завод за статистику

При сачшіявашо скрижали окрета трговиие мотрило се поредъ азбучяогъ реда и иа то, да се товари на кз'пе по родопнма изложе. Тако сто узелн кодъ извоза и увоза слѣдуюћи осамъ одѣлеия ради лакшегъ прегледа : рапу, стоку, ниће, производе царства биля, животшія и попова, колоиіллну и рукотворну робу. При распореЬеіио робе у дотичпе купе управляли смо се поглавито по иьіовои вредности тако, да су само они товари изложеии, кои како при извозу тако и при увозу већу вредность одъ 50.000 гроша представляю, но има гдѣ гдѣ поменути еспапа и одъ манѣ укупие вредности. Съ комадима и тежииама неможе се лако увиђавный прегледъ окрета трговине опредметиги , као надъ се ныпіе цѣне изложе, те съ тога у слЬдуюћнмъ и ставлямо па скупу цѣне свію навезены главпіи родова трговипи предмета изишавши изъ Србіє у год. 1862. у сне три пограничне државе. СКУПИЕ цѢНЕ ИЗВОЗА ГОД. 5862. у ГрОїЛЕВИМА члрш: У АУСТРПО У ТУРСКУ У ВЛАШКУ СКУПА о/ /о I. Ране 528.070. 471.999. 21.023. 1,021.092. 12. и. Стоке 45,662.166. 5,#71,293. 287.620. 51,421.079. 61-3. ш. Пића 139.530. 1.316.093. 17.903. 1,473.520. 18. IV. ІІроизв. били .3,886.714. 408.511. 36.725. 4,331.950. 5-2. V. „Животшія 15,494.190. 199.750. 396.965. 16,090.905 191. VI. „Колона 268.280. 2,454.488. 36.562, 2,759.330. 32. VII. Колол. ) уо 44.759. 266.582. 980. 312.321. ■4. VIII. Рукотв. 1 ^ 200.556. 1,683.571. 221.800. 2,115.927. 2-5. Свега 66,224 265. 12,272.287. 1,019.578. 79,516.130. 944. У овнліъ прегледима сїавлЬпи су само пажніи трговни предмети а майѣ нажни нзоставлѣии су; съ овнма пакъ добіямо слЬдуюће вредности за цѣо извозъ у год нм и 1862 у грошевима чаршінскимъ: У АУСТРПО У ТУРСКУ У ВЛАШКУ СКУПА 67,480.401. 15,081.014. 1,659.083. 84,220.497. Одъ ране Србія редко да надъ много изпеяе , но на противъ увозъ ѳ редоваиъ изъ Аустріе и Влашке. Иознато я да стока прво место при извозу запрема, нарочито свинѣ. Одъ стоке е лаие 61% целогъ извоза было и то сами евипя за себе 40%. Спинѣ су увекъ поглавито у Аустрію шиллне, говеда ваше тамо но у Турску а ситяа стока опеті> више у ову землю ; но има дееетакъ година одъ како и извозъ говеда за у Аустрію како коє године гве већма расте на штету трговине съ Турскомъ. Извозъ инћа едва 2% заузима и састои се изъ ракін, кои се у Боени троши. Пре диаііаєстъ година ова е трговнна посве незнатна была , шта више понекадъ е и више раків увезено, но у найновіе време почео е производъ ракіе леле ионце земльи доносити. Производи изъ царства были износе 5%, меЬу коима шишарка прво место заступа, производи изъ царства жинотння важніи су, єрт> засецаю и 19%, и овде су коже у првенству, а одъ копова извози се само 3% поглавито соли, но ни со’ ни други производи овогъ рода пиеу отечественогъ порекла. Сви оии чланцн односе се у Аустрію, осамъ соли коя у Босну одлази. 15е