Завод за статистику

— 108 Одъ увезены коноліялны еспатй изпосе ее незнатне количине опетъ у Турску и Аустрію, а тако и одъ унете. рукотворне робе извози се до 2%%, поглавнто у Румелїю. Изъ горнЬгъ прегледа увиђа се, како у скрижали нзблшке неішеновани еспапи само 5% износе, и како мы поглавито у Аустрію извознмо и то 80% у Турску 18% а у Влашку едва 2% це.іе вредности. При оценьиваню напредованя трговине одъ велнке є заннмльивостіі сравннти вредность нѣну у иовећемъ єдномъ повременомъ простору. Познато е изъ предидућегъ, да за сравненЬ поузданогъ матеріала нема, по ипакъ су ішподи године 1846 іошъ понайбольій, почемъ ій е доста верно самъ извеетитель пре петпаестъ година сложіо. Сравнивши извозъ ланске съ ономъ годикомъ иолучавамо слѣдуюће вредности у чарш. грошевима. Извозъ у Г О Д И II II 1846. • 1862. У Аустрію 36.090.465 67,480.401. „ Турску 14.581.072 15,081.014. „ Плашку 102.068

1,659.082. Свега 50773.605 84,220.497. Извозна наша трговнна съ Аустріомъ готово се удвоила за преме одъ 16. година, съ Турскомъ остала е на старой мї.ри а еа Влашкомь иорастла е примѣтно. Оваква сравнена треба у прочемъ узети односно а не абсолутно, и тако надъ знамо, да е године 1846. Србія 900.000 жителя бролла, а лаиьске године већъ 1,100.000 то онда на миліонъ душа долази извозие вредности за годину 1846. 62,012.200. гроша а за год. 1862. 76,564.100 гроша, извозъ є дакле после 16 година увећанъ съ 15% миліона чарш. гроша на миліонъ жителя. < Прелазећи на увозну трговииу ставлямо у сліідуюћой скрижали главніе увозпе предмете преко 50.000- чарш. гроша вредности съ поделен Ьъ на поєдине купе, као што е и кодъ извоза чинЬно. Кодъ увоза има предмета, кои нису порекла одъ три са Србіомъ граничеће се државе , но дал Ь поделен Ь нити се у ђумручкимъ кньигама подробніе означава, нити е и одъ какве практичне вредности по стварь.