Завод за статистику

3 данъ ораня, као што се у обгате у Србіи узима, половина аустрійскогъ катастралногъ ютра раванъ ставимо. Ово додуше невреди безусловно за све округе, еръ докле су они у мѣстима гдѣ се съ ралицомъ оре много маньи, приближую се прилично аустрійскомъ ютру у предѣлима край Саве и Дунава гдѣ е и тегдећа стока болѣгъ качества а и где се по шестъ волова у плугове прежу. Но освмъ бройеогъ дознаваня рбрађене повргаине у извѣстной обште усвоеной мѣри, нужно е у земльодѣлской статистики издбжити и саму количину пожнѣвеногъ у земльи жита, накошеногъ сѣна и оцеђеногъ вина, еръ она е неразлучно изъ обе чинѣнице сложена и у томъ е виду за административне и научне цѣли текъ удесна. На жалость ми овай последньій део земльодѣлске статистике изъ нашегъ ирограма изоставнти морадосмо, поглавито зато, што паши саграђани іоштъ довольно знаня и искуства немаю, да бы само и прибдижно опредѣлити могли, колико су ока: сваковрстногъ жита, сѣна и вина добили, еръ нико потребе нема да свое производе по тежини мѣрц, пакъ и самъ винскій произволъ, одъ кога бы се іоштъ найпоузданіи податцы подучити могли, укланя се свакомъ рачуну већъ зато, што наши винодѣдцы вино текъ съ пролећа отачу и онда текъ сазнаду колико га имаю, а дотде га исподъ комине точе. Наша земльодѣлска статистика садржава за гада само обрађену површину у мѣрами у народу обычаенимъ а та су за вьиве: дани оранья, за ливаде: косе, а за винограде: мотике. Математична величина дана ораня равна е 800, косе 600 а мотике 160 аустрійскій квадратны хватій сходно процѣни наши найпоузданіи вештака у польской привреди. Ове се мѣре, што споменусмо, даю примѣнити срединомъ за цѣду Србію али никако и за поедине округе, по физичнымъ свойствами свои земльишта међу собомъ вріо различите. Сдедећи податцы пониса обрађевина куплѣни су одъ свакога србскогъ грађавина поименце подъ есень 1867. годное чрезъ обштинске власти, коима е дѣдоводитель обштинскій писаръ быо. Сви дакле нодатцы наше польско-привредне статистике сада явности предати односе се на речену годину, а то е у толико вредніе, што е текъ одъ године 1866. Србія жито у новећимъ кодичинама извозити почела, тако, да е сада извозъ истога далеко ячій одъ увоза, а до последнѣ године, обе ове чинѣнице заграничне трговине стаяху у равнотежи срединомъ крозъ више година. Пописъ дакле наши обрађевина чпнѣнъ е управо у очи започете нова епохе нашегъ земдьодѣлія, кадъ е сирѣчъ Србія поредъ доякошнѣгъ извоза живе стоке и рану у зрну на европска тржишта извозити започела. Идућій подробный пописъ показаће у броевима напредакъ, кои е наше земдьодѣліе услѣдъ започетогъ извоза рано, за кратко време, постигло. Неопходно е е нужно было у пописчимъ кньигама еданъ процѣпъ и за стоку: конъе и волове отворити, коя се у польской економіи само за оранѣ употреблюе, како бы получене податке са подобнымъ изъ Европе сравнявати могли. Кодъ жита слѣдуюће су рубрики: за Пшеницу озимицу и ярицу; — Ражъ озимицу и ярицу; — Ѳчамъ озимацъ и ярицу; — Кукурузъ; — Крупникъ;— Овасъ;— Елду; —и Просо', —отворене. Одъ варива забедеженъ е ' просторъ са Граомъ, Сочивомъ Грашкомь и Бобомъ запремлѣный. Осимъ тога назначенъ 8 у данима ораня и онай просторъ на коме: Кромииръ, Купусъ, Дуванъ, Ланъ и Конопля роде. Првадва производя служе уиме сурогата заизранулюдій, трећій е средство за ужи- ^ ванѣ а последня два даю намъ найнужнію одећу. И ньиве незасѣяне кое се одмараю подъ именомъ Угара иознате, као и Баіате за зеленъ назначене су такође у данима ораня. Винограды измѣрена су у мотикама, а Ливаде у косама, сходно мѣстномъ обличаю селяна, а Пашняци, Утрине и изпусти такође у данима ораня као мѣри найпрцродніой за ньи. Као приборъ попису обрађене површине побележене су и све ВоДе1* {