Завод за статистику

— TI —

закона о попису становиилитва и домаће стоке са формуларима U упуством за извршење тога пописа.

И ако одбору није био задатак да изради закон о попису стаHOBHAITBA, он је опет морао послати му пројект овог закона у неколико изменити и допунити, пошто је упуство за извршење пописа у тесној вези са прописима, законским.

Од ових допуна, као по најважнија. је: да се да пол

нице и оним пописива _своме месту буду на тај посао употребљени. Одбор је при овој допуни имао на уму велике незгоде, које

ће имати да савлађују пописивачи, и да би ирема, овој околности било местимице врло тешко наћи довољан број пописивача, кад би остало да на попису раде бесплатно у своме месту, 4 и иначе би можда рад тај трпео,

Како је законом одређено, да ће се попис извршити пописним листама, то је одбор према томе саставио и Формулар пописне листе, уневши у њу све оно, што по одлукама међународног статистичког конгреса треба пописом становништва, констатовати.

С тога је узета у пописну листу и рубрика о страном поданетву, и одбор је у упуству нагласио, да се та рубрика попуњује по исказу пописаног лица, а да се за то не траже документа, јер код нерашчишћених односа у томе погледу, ова не би била ни меродавна, те томе податку и не треба у овој прилици давати расправни карактер, тим пре што то није ни циљ пописа а није ни могуће, него ово питање треба нарочито и надлежним путем расправити., Међу тим извесно је, да многа лица овом придиком неће казати истину, те са тога ни подаци о поданству неће бити тачни, што је на сваки начин штетно по статистику; али одбор није могао наћи начина, којим би се у томе ногдеду могло доћи до истине, и за то налази да би овој ствари требало од стране владе поклонити озбиљну пажњу и регулисати је тако, да, се, ако је могуће, и овом приликом дође до тачних података, а и да се многи досељеници, који у нашој земљи уживају сва грађанска права, не извлаче од најважнијих грађанских дужности, под изговором, да су страни поданици. ·

Цитање о бележењу народности — матерњег језика — свестрано је претресано у одборским седницама, и пре доласка, заступника, појединих грана државне управе, решено је било у једној седници, у којој је присуствовало 6 редовних чланова, — са 3 (међу којима, је био председник) противу 8 гласа, да та рубрика не улази у Формулар; а кад су дошли и наведени заступвици, онда је то питање стављено и њима на оцену, којом приликом гласао је и 1 редован члан накнадно, те је тога пута ресултат био 6 гласова за ту рубрику (4 редовна члана и 2 ванредна), а 4 против те рубрике (3 редовна члана и 1 ванредан). Два редовна члана нису била присутна ни у једној од те две прилике гласања, али се од њих један писмено, а други усмено после изјаснио

" за ту рубрику. Пошто је ово врло важно питање, које се има решити не само с гледишта науке, нето и са државног, потписани, који је и сам био противу те рубрике, има част представити га нарочитој оцени господина министра, и владе, стојећи на расположењу, да га усмено и ближе разложи.

Односно начина рада пописивачког има се у кратко навести, да, је. већином гласова одлучено: да писмени домаћини попуњују сами своје листе. у свему, а неписмене да пописују пописивачи, па било то у седима или варошима. А да би поцисивачи то могли на време и тачно свртити, пројектовано је, да они отпочну још од 29. Децембра, разношење листа по својим круговима, (од по 50—150 домова) и писменим домаћинима да даду листе да их ови сами попуне изјутра 1. Јануара, 1891. тод., а нецисмене одмах том приликом –- у име олакшице рада себи на сам дан 1. Јануара, 1891. године —- да попишу привремено у листе и контролнике, па 1. Јануара, кад зађу да од писмених покупе листе, да, тада проконтролишу пре тога уписано стање неписмених домаћина према стању које је било 31. Децембра у пб ноћи, иза свакога таковог тада — 1. Јануара 1891. године — коначно утврде листу. |

Овим ће се много олакшати посао и добити тачнији подади, што вероватно не би могло бити, кад би Ce сав тај рад баш доиста, на је. дан дан ограничио. :

Мањина је пак била, за то, да у селима. пописују пописивачи све становнике, па ма ови били и писмени; а у варошима да даду листе свима домаћинима, па и неписменим, да их сами попуне, а који то не

би могао, томе да 1. Јануара учини то пописивач, кад Babe да ancre покупи. Осим тога мањина је за то да пописивачи не пописују неписмене домаћине — у име олакшице и претходне спреме —- пре 1. Јануара, него да то учине тога дана и следећих за тим, докле не сврше, наравно с обзиром на стање које је било у по ноћи 31. Децембра.

Пошто ће бити највећа тешкоћа пописа у томе, што неће бити свуда довољан број пописивача, то је одбор у упуство унео одредбу, да се среске власти обраћају окружним статистичким одборима, за пописиваче, кад их не би имади у свом подручју за општине, које их буду тражиле, јер би ови одбори, састављени из старешина власти: полицијских, судских и просветних, били најкомпетентнији, да без икаквог даљег питања одређују за пописиваче своје чиновнике и званичнике, за које нађу, да би се могли употребити у томе посау.

Ha овај начин, чиновнике државне не би могле одређивати саме општинске власти на тај рад, него њихове надлежне старешине, у окружвим статистичким одборима, што одбор сматра као потребну меру.

Према, томе одбор у вези са својом ранијом представком од 28. Јула ове године, моли господина министра, да изводи поставити окружне

| статистичке одборе сходно члану 1. закона, о устројству званичне статистике блатоврембно, како би они могди и у овоме раду одговорити

намењеним им дужностима,

Ако би било потребе, одбор држи, да би се за пописивање могли узимати и подофицири, разуме се, ако би се на то претходно сагласио

и господин министар војни. Какав ће бити ресултат пописа, који се предузима код нас први

пут по овом начину, то се не може унапред казати, али је очекивати да овај попис буде тачнији од свију досадашњих, који су свагда били везани са каквим финансијским циљем и увек је нодуже време на њима рађено.

Главно ће у целом пописном раду бити то, да надзорне власти енергично захтевају: да општинске власти тачно и савесно врше своју дужност и да све потребно за попис на време спреме.

Најзад одбор има част представити г. министру, да ће се по пројекту упуства све пописне листе, по свртеном попису, стећи у статистичко одељење министарства народне привреде, па. се је бојати, да тај материјал неће моћи бити за дуго сређен, при оваком стању наведеног одељења, у кактом је оно сад. зато би било потребно да, се то одељење доведе што пре у могућност, да своме задатку доиста, може и одговорити.

Достављајући ово све заједно са пројектованим прописима и 06расцима, за тај циљ на оцену господину министру, одбор има част молити га за решење његово.

Председник централног статистичког одбора, ђенералштабни пуковник,

Млад. Јанковић с. р.

Г. министар народне привреде, својим решењем од 26. Септембра 1890. године СБр. 1745, одобрио је поднесене му Формуларе са упуством. и наредио статистичком одељењу, да спреми све. што треба ва извршење пописа.

Како међу тим у буџету за 1890. годину није био нарочити кредит на штампање формулара, и осталу опрему за попис становништва, то је г. министар народне привреде још раније, постарао. се, те је указом Краљевских Намесника, од 19. Маја 1890. године одобрено: „да св на штампање формулара и осталу претходну спрему за попис становништва и домаће стоке може утрошити до 10.000 динара 'из кредита, одобреног буџетом за. 1890. годину на ванредне потребе државне“.