Завод за статистику

—_— X —

онвача, прегледа, па ако нађе да је све тачно и по упуству извршено, он ће то потврдити, у противном наређује исправку пописа (члан D. закона).

| Суд сам или помоћу пописивача, пошто претходно изврши препис пописа за своју архиву, дужан је најдаље до краја Јануара сав пописни рад са својим извештајем послати министру народне привреде и то: судови варошких општина непосредно, а сеоских опптипа преко своје надзорне власти.

Свака погрешка и неуредност општинских часника у пописним пословима, казни се по одредбама закона о ошштинама.

Члан 9.

Начин, како ће се извршити попис становништва, и домаће стоке, као и сва упуства и потребне обрасце, прописује министар народне привреде, и све то штампа св о државном трошку и разашиље бесилатно у потребној количини општинама, на употребу.

Члан 10.

За измирење трошкова око штампања, образаца, упустава, и осталих потреба за извршење пописа одобрава се, сваке године, кад се поис врши, министру народне привреде нарочити кредит у његовом бумету расхода.

Члан 11. Закон овај ступа у живот кад га Краљ нотпише,

Што је из закона. изостављена, предложена, одредба, о пописивачкој награди у опште, а на по св за оне пописиваче, који су попис вршили у својој општини али ван места свога становања, то је дало доцније повода многим жалбама; и због тога неопходно ће бити потребна допуна закона, о попису, бар у толико, да се тачно одреди: шта треба разумети под местом становања, и колика да буде награда пописивачима. Попис се врши у зимње доба, и сваки пописивач мора одмах после 6ожићних празника, ићи на своју дужност, Ha и ако је врши у своме месту становања, он је опет при том изложен непогоди времена. Није дакле право, да ову дужност врши без икакве награде.

Мало даље видећемо, колика је незнатна, сума, утрошена на наш попис, сразмерно према оваким издацима других држава.

И ако је у члану 8. закона. о попису наређено, да је сваки ошштински суд дужан, да најдаље до краја Јануара сав пописни рад са сво-

Ову казну изриче окружпо начелство, односно управа, по достави ошптинскога, суда.

Против ове овуде може се за осам дана, изјавити жалба мини| стру народне привреде, чије је решење извршно.

Жалба се предаје оној власти, која је пресуду изрекла, а ова је шаље са свима актима министру народне привреде.

| Члан 9. Кад пописивачи сврше свој посао, они сав свој рад предају оп-

| штинскоме суду, који га, у пуној својој седници, а у присуству попи| зивача прегледа, па ако нађе да је све тачно и по упуству извршено, он ће то потврдити, у противном наређује исправку пописа (члан 5.

закона).

Суд сам иди помоћу пописивача претходно изводи из севршених полиса податке за своју потребу, а за тим, најдаље до краја Јануара, зав пописни рад са својим извештајем, шаље министру народне привреде и то: судови варошких општина непосредно, а сеоских општина

преко своје надзорне власти. Свака погрешка и неуредност општинских часника у пописним пословима, казни се по одредбама закона о општинама.

Члан 10.

Начин, како ће се извршити попис становништва, и домаће стоке, као и сва упуства и потребне обрасце, прописује министар народне привреде, и све то штампа се о државном трошку и разашиље бесплатно у потребној количини општинама на употребу.

Члан 11.

да измирење трошкова око штампања образаца, упустава и осталих потреба, за извршење пописа, одобрава се, сваке опе године, кад се попис врши, министру народне привреде нарочити кредит у његовом буџету расхода.

Члан 12. Закон овај ступа у живот кад га Краљ потпише,

јим извештајем пошље г. министру народне привреде, то се опет око тога морала водити велика преписка, и једва је у првој половини меcoma Марта могло отпочети сређивање пописнога материјала.

Пошто је од оног кредита, који је напред поменутим Највишим решењем одобрен на штампање пописних листа и на осталу спрему за извршење пописа, остала само незнатна сума, а у буџет за 1891. годину није стављен нарочити кредит за сређивање пописнога материјала, то је г. министар народне привреде, рефератом својим од 5. Децембра. 1890. године СБр. 2375, тражио од министарског савета, да одлучи: «да се на штампање формулара, потребних за сређивање uouucнога материјала, и на, набавку осталих потреба за | чување и сређивање тога материјала, може утро| шити још 10.000 динара, и то из кредита, који је

буџетом за 1890. годину одобрен на ванредне др| жавне потребе“. Ова. одлука минпстарског савета,