Завод за статистику
одобрена је Највишим решењем од 15. Децембра 1890. године.
Да св добављени пописни материјал среди од самих чиновника статистичког одељења, на то се није могло помишљати"; а да се на тај рад привремено одреде чиновници других одељења министарства народне привреде или из других струка, то би опет било од штете по редовну службу.
Имајући ове тегобе на уму, и увиђајући потребу, да се пописни материјал што пре среди и претходни ресултат његов што пре публикује, г. министар народне привреде, решењем својим од 14. Марта, 1891. год. СБр. 913, одобрио је предлог статистичког одељења, да се.на сређивање пописних података употребе нарочита лица, којима би се за осам сати дневнога рада издавало у име награде по 3 до 4 динара.
На овај начин омогућено је, те је већ 16. Марта отпочет рад на сређивању пописних података, и састављању рукописа за штампање претходних ресултата пописа становништва и домаће стоке.
И ако су на овај посао употребљени радници врло непоуздани п несвикнути на ред, као што ћемо мало даље опширније изложити, то је опет рад ишао доста брзо и тако, да се већ у почетку Априла могло отпочети детаљно и дефинитивно сређивање пописних података по утврђеном плану.
Још при самом почетку детаљнога сређивања, увидело се, да се с одобреним кредитом неће моћи свршити ни трећина отпочетога, рада, те је с тога г. министар народне привреде, под 18. МаjoM 1891. год. СБр. 1450, издејствовао и треће Највише решење, којим му је одобрено: „да на детаљно сређивање и обрађивање статистичких података, који су прибављени пописом становништва и домаће стоке, може утрошити 20.000 динара, из кредита, који је буџетом за 1891. год. одобрен на. ванредне државне потребе“.
Благодарећи енергичном заузимању г. министра народне привреде, осигурано је тако довршење започетога рада.
На овоме месту нека стоји рачун, из кога ће се видети, на шта је утрошено одобрених 40.000 динара.
Издато је динара:
' Кад је требало отпочети сређивање пописнота, материјала, тада је у статистичком одељењу било свега пет лица за рад, и то: наче
писар и три практиканта. Гек у ночетку Јула 1891. год. додат је оде-
љењу још и секретар.
|
| који је био 1885. год. и то:
NI
за штампање пописних листа, упустава и свих Формулара за детаљно сређи-
вање пописа + + + + + + + + « + 7.158:95 за ормане, столове и столице · · · · 2.200.за рачуноку машину и цртачки прибор · 6922-95 за канцеларијски материјал · · · · · 3925-25 за пренос пакета · • · • •· · + + . • .· 59:60 дијурнистима · · · · · · · + + + 99.640:25
Свега · · · · · 40.000'00
Немамо података, о издацима, који су за раније пописе чињени из државне касе, али смело можемо тврдити, да ни један није стао државу тако мало као овај последњи.
Пописи становништва, прилично су скупе операције. Да наведемо за пример суседну нам Бугарску. На трошкове пописа становништва и домапе стоке, који је у Бугарској извршен 1. Јануара 1893. год. стављено је у буџет за годину
1892. на спрему пописа. · · · · 50.000 дин. 1899. » сређивање попис. матер. · 100.000. , Свега · · · 150.000 дин.
У Пруској издато је на попис становништва, ДИНАРА
На спрему и штампање личних карата 189.589-95 · На сређивање пописних података · 401.683:20
Свега · · · · 591.272:45
У Бугарској с Источном Румелијом било је
Јануара 1888. год. 3,154.375 становника; а у Пруској 1. Децембра 1885. год. 28,318.470 craновника. Спрам овога броја становника, долази од пописних трошкова просечно на једнога становника;
у Бугарској · · · · · · · ·4%7 пара у Пруској 0. . . . . • .9:'1 » у Србији 48 5
Није велики ни трошак, који су имале општине око пописа, пошто је био само мали број пописивача, којима, је издата награда. Ми ћемо ово мало даље показати.
Према томе ми се ни мало не устежемо тврдити, да нас је овај попис стао врло мало, а да са ресултатом можемо бити потпуно задовољни.
Неће бити без интереса ако овде наведемо државе, у којима је у току последњих година извршен попис становништва, држећи се у томе хро-
нолошкога реда.
6%