Завод за статистику
МИ по
Х
струке у опште а нарочито професори учитељских и средњих школа; у средњим школама, вршиће надзор професори Велике школе и друга стручна лица. Надзорнике бира Главни Просветни Савет и предлаже их министру просвете и црквених послова.
Главне дужности надзорникове јесу: да
оцени, је ли школски рад извршен по зако- |
нима и прописима ; да прегледа је ли школа снабдевена свима потребама; да у основним школама одмах по испиту упише у школски протокол бевлешку, којом је оценио успех учитељев, обзирући се при том на број ђака и број разреда, са којима је учитељ радио, и напослетку да о свему поднесе министру извештај. (Види Зборник закона и уредаба 36. стр. 291—293.. о
Потреба, да се попуне празна учитељска, места, и оскудица у спремним наставницима собом је доносила, да се постављају за наста. внике и така лица, која нису редовно свршила прописне школе. За такве кандидате издана су 4. Марта 1881. год. Правила за полагање учитељског испита, којима је прописан начин и одређено време полагања, овога испита. Овај је испит усмен и писмен. Сваки кандидат,
· који из свих прописаних предмета добије оцену
три, проглашава се, да је способан за привременог учитеља основне школе. Кандидат пак, који добије 4 и5 из свих предмета, проглашава, се, да је способан за, сталног учитеља, исте школе.
Овим правилима замењена су правила од 26. Новембра 1871. године. (Зборник закона и уредаба 36. стр. 240—244.).
Вредно је да поменемо овде и Правила о грађењу школа и о школском намештају, која је министар просвете и црквених послова, у споразуму са министрима унутрашњих дела и грађевина, прописао и објавио 18. Марта 1881. год. Ова правила садржавају одредбе о избору места за школу, о зидању и распо-
5
реду школске зграде ни о намештају школском. У прелазном наређењу тражи се, да се ове зграде, које су раније грађене, што више приближе овим правилима. Оне зграде пак да се затворе, које се не би могле према овим правилима, преправити. (Види Зборник закона и уредаба 36. стр. 270—980..
Према увећаним пздацима на издржавање школа, показало се као потребно, да се и прирез за главни школски Фонд повећа. Да би ce ова намера постигла, издат је Закон 0 прирезу за главни фовд школснх, којим је тачка, 6. члана 5. закона о устројству главног Фонда школског тако измењена, да се од сваког, ко данак плаћа, наплаћује на име школскога приреза по 2:50 динара на годину у место пређашњих 0:80 динара, и да тај прирез плаћају и они страни поданици, који своју децу у школу дају. (Види Зборник закона и уредаба 36. стр. 531..
У 1882. години издат је само Закон о изменама и допунама закона о гимнасијама и закона о реалци од 29. Децембра 1882. године. Члану 4. овога закона додата јо одредба, о регулисању положаја учитеља вештина и језика. Они се по деле на четири класе, а имају право на пенсију као и учитељи основних школа.
Даље измењен је чл. 6. школског закона, 0 праву директора у погледу изрицања казне над професорима, а укинут је чл. 10. о праву професора, да могу казнити ученике за несташлук, непажњу, незнање и т. п. (Види Зборник закона и уредада 38. стр. 202—904.).
У овој години допуњена су, а у неколико и измењена; Правила о испиту зрелости ученика гимнасиста, и реалаца, од 8. Августа, 1880. год. и то решењем министра просвете и црквених послова од 19. Априла. Ова допуна односи се само на мењање некпхизраза и ставова, у тим правилима. (Види Зборник закона и уредаба 37. стр. 77—81. a_i
плати